Studija, objavljena prošle nedelje u recenziranom naučnom časopisu Monthli Notices of the Roial Astronomical Societi, kaže da je univerzum dvostruko stariji nego što se trenutno procenjuje. „Naš novorazvijeni model produžava vreme formiranja galaksije za nekoliko milijardi godina, čineći univerzum star 26,7 milijardi godina, a ne 13,7 kako je ranije procenjeno“, rekao je prof. Rajendra Gupta, glavni istraživač studije. Prethodna procena je napravljena pre dve godine korišćenjem Lambda-CDM, koji je model slučajnosti koji se koristi u kosmologiji za označavanje najčešće korišćenog kosmološkog modela. Astrofizičari su pokušali da izračunaju koliko dugo univerzum postoji merenjem vremena od Velikog praska i procenom najstarijih zvezda po visokim crvenim pomacima od svetlosti koja dolazi iz drugih galaksija. Ono što zbunjuje istraživače su drevne zvezde koje su navodno starije od procenjene starosti univerzuma, kao i otkriće ranih galaksija koje postoje 300 miliona godina nakon Velikog praska. Ova otkrića je omogućio svemirski teleskop Džejms Veb. U samoj studiji, istraživači su razvili hibridne modele koji uključuju koncept umorne svetlosti u svemiru koji se širi, teoriju koju je razvio švajcarski astronom iz 20. veka Fric Cviki. Teorija predlaže da su crveni pomaci svetlosti koji dolaze iz drugih galaksija posledica gubitka energije fotona na kosmičkim udaljenostima. Gupta je otkrio da je crveni pomak hibridni fenomen. Štaviše, Zvicki je takođe uveo koncept konstanti spajanja, koje upravljaju interakcijom između čestica i njihovom evolucijom u obliku ranih galaksija koje je teleskop posmatrao pri visokim crvenim pomacima koji se mogu protegnuti do nekoliko milijardi godina, za razliku od nekoliko stotina miliona.
