Kijev već nedeljama “obrađuje” Berlin, jer želi da Nemačka Ukrajini otvori put za ulazak u NATO. Šta će se dogoditi na samitu Alijanse ove nedelje u Vilnjusu?
Politička težina Nemačke u NATO nikada se nije toliko brzo menjala kao u proteklih 16 meseci. Sada je veoma uočljiva ta tzv. “prekretnica” u nemačkoj politici, o kojoj je kancelar Olaf Šolc govorio u Bundestagu nedugo nakon početka ruskog napada na Ukrajinu.
Oči mnogih članica Severnoatlantskog saveza trenutno su uprte u Nemačku i njenu politiku, jer se na samitu NATO u Vilnjusu očekuju odgovori na insistiranje Ukrajine da bude primljena u taj vojni savez.
Dugoročna bezbednost za Ukrajinu
Berlinska Fondacija za nauku i politiku (SWP) je, uoči samita NATO u glavnom gradu Litvanije, predstavila analizu pod nazivom “Dugoročna bezbednost Ukrajine”. U njoj se poziva na konkretne korake koji bi na kaju doveli do toga da ta zemlja postane članica Alijanse.
Kijev će biti podržan “Paktom za bezbednost, obnovu i mir”. To bi trebalo da budu “mere uzajamnog jačanja”, koordinirane između različitih aktera. Ti akteri su Evropska unija, NATO, velike industrijske zemlje iz grupe G7 i više od 50 nacija pod vođstvom SAD koje ih podržavaju i koje koordiniraju isporuke oružja Ukrajini u američkoj vojnoj bazi Ramštajn na zapadu Nemačke.
“Nemačka ima ulogu ključne zemlje u smislu finansijskih resursa i sposobnosti, a pre svega političke težine”, kaže u intervjuu za DW koautorka analize i saradnica Fondacije za znanost i politiku Margarete Klajn.
“Nama je važno da bezbednost Ukrajine bude zagarantovana, i to dugoročno”, kaže Klajn, koja vodi istraživačku grupu za istočnu Evropu i Evroaziju u berlinskoj fondaciji. “Vidimo samo tri opcije: ili da se Rusija razoruža, što je nerealno – ili da Ukrajina ponovo dođe u posed nuklearnog oružja, što niko ne želi – ili da Ukrajina postane članica NATO.”
Kijev i dalje želi u NATO
Andrij Jermak, šef kabineta i savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, neposredno uoči samita NATO pozvao je da se njegovoj zemlji dâ jasan signal. “Ukrajina očekuje da na samitu u Vilnjusu dobije pozivnicu za pojednostavljeno pristupanje savezu”, rekao je Jermak na konferenciji za novinare krajem juna, na koju je izričito pozvao nemačke novinare.
Ukrajinci imaju velika očekivanja od Nemaca. Zelenski će paralelno da se zaputi u posetu Evropskoj uniji i glavnim gradovima zemalja-članica, kako bi promovisao pomak u pravcu NATO, kao što je to prethodno učinio u Češkoj i Bugarskoj. Ukrajinskog predsednika podržavaju vlade baltičkih zemalja i Poljske.
U svojoj analizi Klajn piše da se ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i Kremlju mora jasno staviti do znanja da je podrška Zapada Ukrajini – trajna. Ona smatra da Rusija igra na kartu vremena. Moskva se nada da će podrška Ukrajini oslabiti, ali to se neće desiti, uverena je Klajn. I ističe: “Bilo bi neophodno konsolidovati, intenzivirati i obezbediti dugoročno finansiranje isporuka oružja.” Ona dodaje da se to odnosi na municiju, održavanje, kompletnu logistiku za ukrajinsku odbranu, ali i na razvoj ukrajinske odbrambene industrije. Kaže i da Ukrajina mora da bude potpuno integrisana u zapadnu vojnu strukturu.
Uloga Nemačke
U narednih nekoliko godina Nemačka bi tako postala “centralna nacija u odbrani i naoružavanju u Evropi”, smatra Klajn.
Ta izjava će verovatno dovesti do konfuzije u nemačkoj Vladi i njenoj politici. Neposredno uoči ovog sastanka na vrhu NATO, Vlada u Berlinu usvojila je novi državni budžet. Gotovo svi članovi vlade moraju da štede – osim ministra vojnog. Ipak, Boris Pistorijus mora da izvede i pokoju akrobaciju kako bi 2024. godine postigao tzv. cilj od dva odsto, odnosno da se dva procenta BDP Nemačke izdvaja za Bundesver. U saopštenju Ministarstva odbrane o “nacrtu budžeta za 2024.” navodi se da će u narednoj godini “dva odsto BDP biti potrošeno na izdatke za odbranu u okviru NATO”.
