Docent Prirodno – matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Bojana Bokić rekla je za Tanjug da su studenti bili prilično ushićeni kada se pojavio ChatGPT i probali su da ga koriste prvenstveno iz radoznalosti, dok sada sve više planiraju da nastave da ga koriste u daljem školovanju.
Bokić je, sa druge strane, upozorila da upotreba ChatGPT donosi i neke probleme.
“Bojim se da će studenti u budućnosti upotrebom ovog alata samo instant završavati obaveze, lakše i za kraće vreme će završavati fakultete, ali će im to sa druge strane doneti problem u sledećem poglavlju života za koje će biti, verovatno, potpuno nespremni. Jer, svi ti radovi koje studenti pišu tokom fakulteta ili stručni radovi koje oni izrađuju bi trebalo, između ostalog, da uključe i pretraživanje stručne literature, razmišljanja o postavljenom problemu, diskusiju sa kolegama i profesorima, i na kraju pisanja tog rada. To sve predstavlja put do nekog rešenja i način učenja o filtriranju informacija odnosno proces stvaranja kritičkog mišljenja”, rekla je za Bokićeva.
Vanredni profesor na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Milan Stančić rekao je za Tanjug da ChatGPT postaje dio svakodnevnice i da će učenici početi sve više da ga koriste za školske zadatke.
Ističe da je zbog toga važno da se shvati da je borba protiv vještačke inteligencije uzaludna i da umjesto toga treba da se preispituju njegovi dometi i uči kako da se koristi kao resurs.
“Ako posmatramo iz ugla ocenjivanja, što jeste jedan od aspekata prema kojima se vidi neki potencijalno loš uticaj veštačke inteligencije, umesto da se bavimo time kako da ulovimo one koji varaju, to jest, one koji predstavljaju produkte ChatGPT kao sopstvene, pažnju u stvari treba da usmerimo ka učenju kako da se ChatGPT koristi na konstruktivan način odnosno kako da ga koristimo da nam bude resurs za učenje”, kazao je Stančić.
Prema njegovim riječima to zahtijeva od nastavnika da drugačije razmišljaju i da drugačije koncipiraju načine ocjenjivanja, koji od učenika traži autentičan angažman i odgovore, jer takve odgovore ChatGPT ne može tako lako da nam pruži.
Dodao je da treba biti obazriv oko vjerodostojnosti sadržaja koji kreira ChatGPT i da se mora učiti i razlučiti kada je smisleno i u redu da se koristi, kao i da je preduslov za to da se radi na tome da učenici zaista razumiju kako vještačka inteligencija radi i šta su potencijali i ograničenja njenom korišćenju.
Patentni zastupnik i stručnjak za AI regulativu i intelektualnu svojinu Ljubomir Kljajić ukazuje da ChatGPT može da se koristi kao neka vrsta pomoći i da olakša, jer živimo u vremenu kada su stvari ubrzane, kako kaže, za 300 odsto.
“Ta ušteda u vremenu zaista može da znači, ali ne na uštrb kvaliteta, jer škola treba mladu osobu da formira i da joj razvije kako fizičke, tako i intelektualne sposobnosti. Mislim da bi preterana upotreba takvih alata dovela možda čak i do ulenjivanja djaka odnosno mladih osoba”, rekao je Kljajić za Tanjug.
Ljubiša Bojić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beograda kaže za Tanjug da ChatGPT može da stimuliše kreativnost, ali da je veoma bitno da se ne koristi stalno.
“Možda u toku predavanja stimulisati razgovore da se dolazi do ideja, ali da ne bude samo da ChatGPT daje ideje već da bude kombinacija rada tehnologije, veštačke inteligencije i ljudi”, naveo je Bojić za Tanjug.
Kako kaže, to je cilj za budućnost i ono kako mi možemo da koristimo tehnologiju u obrazovanju i drugim sektorima, i napravimo neke korake napred, rekao je Bojić.
Sve popularniji ChatGPT je bot vještačke inteligencije koji može da odgovara na pitanja i piše eseje, ali i da programira računare.
Iza ovog naprednog virtuelnog asistenta stoji organizacija OpenAI.
Jedna od karakteristika ChatGPT je to što se s njim može komunicirati putem tekstualnih poruka, tako što mu se obraćate kao čovjeku.
Foto: Alexandra_Koch/Pixabay
Izvor: nezavisne
