Uz sve sile kamera policija je dobila dodatne oči na putevima gde se koriste robotaksiji, odnosno usluga plaćenog prevoza samovozećim vozilima.
Ta vozila imaju niz kamera kojima nadziru okolinu te se na kraju ponašaju kao dinamične nadzorne kamere.
Policija se sve češće obraća tim kompanijama da bi došla u posed snimaka koje mogu da razreše brojne prestupe, pa i najteže zločine. Tako je u februaru ove godine sud u San Francisku doneo presudu u slučaju ubistva.
Pre nego što je Clifford Stokes osuđen, policija je zatražila snimke od kompanije Waymo, jer je tokom istrage uočila da se brojna Waymo vozila kreću nedaleko od mesta zločina. Upravo su snimci s tih vozila pomogli u razrešavanju ubistva vozača Ubera Ahmeda Yusufija, prenosi Index.hr.
Sada se postavlja pitanje u američkoj javnosti koliko je etično ovakvo deljenje snimaka.
“Pažljivo pregledavamo svaki zahtev da bismo bili sigurni da je u skladu s primenjivim zakonima i da ima važeći pravni proces”, poručuju iz Waymoa. “Ako je zahtev preširok (traži previše informacija), pokušavamo da ga suzimo, a u nekim slučajevima protivimo se pružanju bilo kakvih informacija.” Pritom Waymo najčešće zamuti lica ljudi na snimcima, kao i registarske tablice vozila ‘uhvaćenih’ snimkom.
Sličnog stava je i Cruise: “Privatnost nam je izuzetno važna, zbog čega relevantne podatke otkrivamo samo kao odgovor na pravne procese ili hitne okolnosti, gde možemo pomoći osobi koja je u neposrednoj opasnosti.”
Matthew Guariglia, politički analitičar pri Electronic Frontier Foundationu, izneo je veliki problem koji ova praksa donosi: “Uz nedostatak zaštite privatnosti potrošača koji trenutno postoji u SAD-u, kompanije mogu da prikupe onoliko informacija koliko je to ljudski moguće.”
B92.
