Alijansa menja svoju strategiju na Baltičkom moru, što dovodi do značajnog pomeranja ravnoteže u regionu, tvrde njeni vojni i bezbednosni stručnjaci
Severnoatlantska alijansa radi na novoj baltičkoj strategiji, a pristup Finske i Švedske otvara puteve NATO-u da obuzda Rusiju, uz mogućnost da se čitava severozapadna Evropa tretira kao jedan blok, smatraju vojni i bezbednosni stručnjaci Alijanse, prenosi Rojters.
Poboljšanja finske železnice oko grada Tornija, na švedskoj granici, samo su jedan primer. Ovo poboljšanje će saveznicima olakšati slanje pojačanja i opreme preko Atlantika u Kemijarvi, na sat vremena vožnje od ruske granice, odnosno na sedam sati od ruskog nuklearnog uporišta i vojnih baza u blizini Murmanska, na poluostrvu Kola.
Ruska Severna flota uključuje 27 podmornica, više od 40 ratnih brodova, oko 80 borbenih aviona i zalihe nuklearnih bojevih glava i projektila, pokazuju podaci koje je prikupio Finski institut za međunarodne poslove (FIIA).
U budućem vojnom sukobu sa NATO-om, glavni zadatak NATO flote je da obezbedi kontrolu nad Barencovim morem i omogući dovoženje pojačanja iz Severne Amerike u Evropu, morskim putevima između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije.
“Radi se o obuzdavanju Rusije sa severa”, rekao je za Rojters penzionisani američki general-major Gordon Dejvis.
Pripreme NATO-a za budući vojni sukob sa Rusijom
Finska kupuje nove borbene avione “kako bi u budućem sukobu dovela Rusiju u opasnost”, tvrdi američki general.
Švedski doprinos bi do 2028. godine mogao da pomeri postojeći balans na Baltiku i zaštiti ranjivu infrastrukturu morskog dna.
Analitičari tvrde da Rusija aktivno razvija svoje vojne sposobnosti na Arktiku protiv Zapada, izjavio je zamenik direktora FIIA Samu Paukunen.
Institut Paukunen procenjuje da zapadne oružane snage na Arktiku vojno zaostaju oko 10 godina za Rusijom.
Danska je ukinula je svoju podmorničku flotu 2004. godine, u sklopu nastojanja da smanji vojne kapacitete nakon završetka Hladnog rata. Norveška je naručila četiri nove podmornice, od kojih se prva biti isporučena 2029. godine.
“Moramo nešto da uradimo, jer to nismo radili kako treba u poslednjih 25 godina”, rekao je Sebastijan Bruns, viši istraživač pomorske bezbednosti na Institutu za bezbednosnu politiku Univerziteta Kil.
Proširena Alijansa mogla bi da značajno preoblikuje evropsku bezbednosnu mapu. Region Baltika, od juga sve do krajnjeg severa, trebalo bi da postane integrisano operativno područje NATO-a.
“Za NATO je veoma važno da na Baltik gledamo kao celinu”, rekao je potpukovnik Majkl Maus iz Združene komande NATO-a, koji je predsedavao radnom grupom koja je predvodila vojnu integraciju Finske u NATO.
Pomeranje ravnoteže na Baltiku
Ukoliko bi došlo do sukoba sa Rusijom u oblasti Baltičkog mora, gde ruske snage raspolažu značajnim vojnim kapacitetima u Sankt Peterburgu i Kalinjingradu, morski put postao bi ranjiv. Finska se u velikoj meri oslanja na pomorski teret. Podaci pokazuju da se skoro 96 odsto njene spoljne trgovine odvija preko Baltika.
Železnička veza istok-zapad na krajnjem severu pružila bi joj alternativu, koja bi se mogla pokazati ključnom.
“Rusi mogu lako da prekinu transport tereta morem”, rekao je Tumo Lamberg, menadžer za prekogranične operacije u švedskoj kompaniji “Sveko”, koja je zadužena za elektrifikaciju ovog područja.
Institut Kil očekuje da će ruske snage dobiti prvu do tri nove podmornice tokom nekoliko narednih godina. Ruske snage u Kalinjingradu, osim šest modernih ratnih brodova, uključuju i balističke rakete srednjeg dometa.
Plitkom morskom putu može se pristupiti samo kroz tri uska tesnaca, kroz koje podmornice ne mogu da proću a da ne budu otkrivene.
Zatvaranjem nekog od moreuza pomorski teretni saobraćaj za Švedsku i Finsku bio bi teško pogođen, a baltičke države bi se našle u potpunoj blokadi.
“Ako računate na sve naše snage, sa Nemačkom na čelu, sa Švedskom i Finskom, one su zaista značajno pomerile ravnotežu u Baltičkom moru”, zaključio je Nik Čajlds, viši saradnik za pomorske snage i pomorsku bezbednost u Međunarodni institut za strateške studije.
“To bi ruskoj floti otežalo pristup Baltičkom moru”, dodao je, “ali to će i dalje predstavljati veliki izazov za NATO.”
