Evropska komisija potpisala ugovor sa četiri proizvođača vakcina o rezervisanju kapaciteta za proizvodnju u slučaju budućih izbijanja bolesti.
Ugovor je potpisan sa američkim “Fajzerom”, španskim proizvođačima vakcina “Hipra” i “CZ”, kao i holandskom kompanijom “Bilthoven biolodžikals”. Ugovor pokriva kapacitet od 325 miliona doza za godinu dana, a cena je 160 miliona evra godšinje, piše “Politiko”.
Ugovor uključuje niz različitih tipova vakcina, a jedna od njih je i mRNA vakcina koje su prvi put uvedene tokom koronavirusa. Ugovorom nisu unapred određene granice kada je u pitanju vrsta zaraznih bolesti od kojih vakcine štite.
Evropska unija je spremna da pokaže da je naučila lekcije iz poslednje pandemije, kada je kovid-19 prodro kroz blok i kada su zemlje morale da se bore da kontrolišu širenje virusa putem oštrih ograničenja.
Dogovor nastoji da izbegne sličnu situaciju, sa ciljem brzog uvođenja doza u budućim hitnim slučajevima.
Prema uslovima ugovora, EU knjiži i plaća kapacitete za proizvodnju vakcina od farmaceutskih kompanija, koje obećavaju da će isporučiti određeni broj doza ako razviju vakcinu u situaciji pandemije. U stvari, u normalnim uslovima blok plaća za neiskorišćeni kapacitet vakcine kako bi imao osiguranje u slučaju nužde.
Dogovor je postignut kao deo programa EU FAB, kojim upravlja telo bloka za spremnost za pandemiju, Evropska zdravstvena agencija za hitne reakcije. Pokrenut je u aprilu 2021. godine, kada se Kovid još uvek smatrao hitnim slučajem pandemije. Ovo je prvi komercijalni rezultat programa.
EU već ima slične ugovore o rezervisanju kapaciteta za vakcine protiv ptičjeg. Zarazna bolest, poznata i kao ptičji grip, smatra se glavnim kandidatom za sledeću pandemiju.
Podsetimo, nedavno je procurio nacrt novog sporazuma Svetske zdravstvene organizacije, a prema profesorki Londonskog univerzitetskog koledža Marijane Macukato, otkriva da svet mora biti spreman da odgovori na sledeći patogen koji može biti još smrtonosniji od kovida, ali ipak pokazuje neke “zabrinjavajuće signale”.
Iz dokumenta se vidi, kako dodaje Macukato, koja je ujedno i predsednica saveta SZO za ekonomiju zdravlja za sve, da bi planeta mogla da dođe u opasnost da odbaci naučeno tokom prethodne pandemije i da protraći priliku da zaštiti budućnost.
U autorskom tekstu za “Fajnenšel tajms”, ova profesorka ističe da je neophodno delovati kako bi se to sprečilo – i to radeći na novom globalnom mehanizmu finansiranja, zatim inovacijama koje su za opšte dobro, ali i omogućavanjem slobodnog protoka i inovacija i informacija preko granica.
