Nemci se plaše da bi takav presedan mogao da da mogućnost i za druge- kao na primer za Poljsku, da tako naplati zahtevane reparacije od Nemačke zbog Drugog svetskog rata
Nemačka ne podržava plan Brisela da zamrznutu imovinu Ruske centralne banke koristi u obnovi Ukrajine i upozorava da bi tako ishitren potez mogao da dovede do velikih pravnih i finansijskih rizika.
Ideja Evropske komisije zapravo je da prikupi milijarde evra zahtevajući da finansijske institucije, koje drže zarobljena ruska sredstva, predaju deo profita zarađenog od tih sredstava.
Berlin i druge prestonice, međutim, prema pisanju “Fajnenšel tajmsa”, traže da se o tome dobro razmisli, jer su, rizici, kako smatraju, previsoki.
Zvaničnik ministarstva spoljnih poslova Nemačke kaže za ovaj list da će Moskva “morati da plati štetu koju je izazvala u Ukrajini” i insistira na tome da Nemačka čini “sve što može po zakonu” da locira i zamrzne imovinu sankcionisanih ruskih pojedinaca i kompanija.
Ali, ideja da se konfiskovana ruska sredstva koriste za obnovu Ukrajine, smatra on, pokreće “kompleksna finansijska i pravna pitanja”.
“To bukvalno otvara konzervu crva”, kaže drugi nemački zvaničnik, dodajući da bi, ako bi EU uzela novac od ruske centralne banke ili ubirala prihode od ulaganja tih sredstava, tako stvorila presedan i za druge države.
Šta ako bi se na taj presedan onda pozvala Poljska, koja od Berlina zahteva reparacije za štetu nastalu tokom Drugog svetskog rata?
Jedan od zvaničnika, koji su govorili za “Fajnenšel tajms”, istakao je da je nemački ministar pravde Marko Bušman proučio predloge EU za prikupljanje sredstava ruske centralne banke i zaključio da su – pravno neizvodljivi.
Još nekoliko diplomata je na sastanku sa komisijom u sredu pozvalo na oprez, naglašavajući da je, pre iznošenja formalnog predloga, potrebno odgovoriti na važna pitanja.
Još otkako su EU i njeni saveznici zamrzli stotine milijardi evra sredstava Ruske centralne banke traje rasprava o načinima da se deo tog novca uloži u obnovu Ukrajine.
EU je, međutim, odustala od ideje o direktnoj konfiskaciji imovine i umesto toga interesuje je kako da za Kijev ubere deo prihoda od tog novca.
Očekuje se da će ministri inostranih poslova iz bloka 27 zemalja razgovarati o ovom pitanju na sastanku u Luksemburgu u ponedeljak.
Izvršni potpredsednik Komisije Valdis Dombrovskis kaže da će “zvaničnici morati da izbalansiraju princip kako da Rusija odgovara za štetu koju je izazvala”, a da se ispoštuje “pravni okvir za zaštitu imuniteta imovine centralne banke, o čemu razmišlja ECB”.
Portparol komisije je u petak insistirao da postoji “ukupna podrška” zemalja članica po ovom pitanju i da su rešenja moguća.
Četiri zvaničnika država članica tvrde da u principu imaju solidnu većinu zemalja EU, da koriste prihode od konfiskovane ruske imovine, dok su priznali da je zabrinutost ECB dovela do toga da neki načini za to ipak nisu prihvatljivi.
“Postoji veoma jasan, širok konsenzus u državama članicama da bi novac, novi novac generisan od te zamrznute imovine, trebalo da bude upotrebljen. Ali takođe postoji vrlo jasan konsenzus da to nije nešto što možemo da uradimo na osnovu političke odluke i da samo uzmemo novac”, priznaje “Fajnenšel tajmsu” jedan evropski diplomata.
Uprkos ponovljenim najavama EK o mogućem korišćenju zamrznute ruske imovine za potrebe obnove Ukrajine, u Evropskoj uniji još uvek ne postoji zakonodavna osnova za takve akcije.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je zamrzavanje ruske imovine u Evropi krađom, napominjući da EU cilja ne samo na privatna sredstva, već i na rusku državnu imovinu.
Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand rekao je 25. maja da su od sredine maja zemlje EU zamrzle više od 200 milijardi evra sredstava Centralne banke Rusije.
