Slika koju oslikavaju biznis lideri i stručnjaci u Nemačkoj sve je manje ružičasta, predviđajući teška vremena koja dolaze za najveću evropsku ekonomiju
Nakon što je početkom godine upala u recesiju, Nemačka će, čini se, završiti godinu u minusu i na začelju među svojim konkurentima u evrozoni, prenosi Klix.
Vlada Nemačke jedina još predviđa rast BDP-a u ovoj godini, dok glavni ekonomski instituti i MMF predviđaju pad od 0,2 do 0,4 posto.
Rastuća inflacija, bolno povećanje kamatnih stopa, spor oporavak ključnog izvoznog tržišta Kine i visoki troškovi energije utiču na ove aktivnosti.
“Bolest bi mogla biti više nego privremena”, upozoravaju neki analitičari, prenosi France24.
“Trenutno vidimo zemlju suočenu s rastućim brdom izazova”, rekao je Siegfried Russwurm, voditelj uticajnog BDI industrijskog lobija.
On je istakao da sve veći broj kompanija, uključujući male i srednje, radi na premeštanju dela svojih aktivnosti iz Nemačke.
U novinama se vratila avet Nemačke kao “bolesnika Evrope”, podsećajući na razdoblje pre 2000. godine kada se zemlja takmičila na međunarodnim tržištima i suočavala se s visokim nivoom nezaposlenosti.
Nemački kancelar Olaf Šolc sada ukazuje na drugačije ekonomsko doba.
U intervjuu nemačkim medijima u martu, rekao je da će nastojanje da se postigne klimatska neutralnost do 2045. vratiti “nivoe rasta kao u 1950-im i 1960-im”, doba posleratnog “ekonomskog čuda” Zapadne Nemačke.
Za socijaldemokratskog kancelara, ogromna potrošnja potrebna za instaliranje novih vetroturbina, izgradnju električnih vozila, smanjenje zagađenja od proizvodnje čelika stvoriće dobar privredni krug.
Ali vizija novog zlatnog doba ekonomije zahvaljujući prelazu na zelenu energiju ostavlja neke stručnjake skeptične.
“Prelazak će pre svega videti milijarde evra uložene u zamenu postojećih zaliha tehnologija fosilnih goriva tehnologijama obnovljivih izvora, uz značajno povećane troškove. To neće dovesti do dodatnog ekonomskog rasta u kratkom roku”, rekao je Rusvurm.
Zemlju takođe koče strukturne slabosti koje koče ekonomski učinak: spora birokratija, nizak nivo digitalizacije i starenje stanovništva koje bi moglo dovesti do manjka radne snage.
“Ako stanovništvo tone, neće rasti ni BDP”, smatra Timo Wollmershaeuser iz ekonomskog think-tanka instituta Ifo.
Budući da se ekonomija uveliko oslanja na proizvodnju, Nemačka izgleda pati od troškova energije koji su porasli nakon početka rata u Ukrajini, iako su pali u odnosu na svoje rane vrhunce.
Rusija je dugo bila glavni izvor gasa za Nemačku, snabdevajući ogromne količine po relativno niskim cenama najvećim industrijskim grupama u zemlji.
