Kako i ne bismo kada je stizao s fantastičnim dizajnom i s deset cilindara ispod dugačke haube. Daleko od toga da je bio perfektan, pošto je ipak napravljen sa idejom razvoja sirove snage, trkanja na pravcu i paljenja guma, ali je istovremeno otišao u istoriju kao jedan od najpoznatijih američkih četvorotočkaša.
Glavni „problem“ Vipera je ležao u njegovoj ceni i samo oni sa dubokim džepom su mogli da ga priušte.
Ona je iznosila oko 67 hiljada američkih dolara (oko 128.660 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca) sredinom devedesetih godina prošlog veka, pa je Dodge odlučio da pronađe alternativu za one koji bi pristupačniji automobil. Ovo je priča o konceptu po imenu Dodge Copperhead iz 1997. godine.
Viper i Copperhead zapravo i nisu imali mnogo toga zajedničkog, sa izuzetkom što su oba imena inspirisana zmijama otrovnicama i što su delili neke dizajnerske linije.
Američki gigant je originalno tvrdio da ovaj koncept deli platformu sa Viperom, ali to će se kasnije pokazati kao neistina. Primera radi, kompletan pod je pozajmljen sa kompaktnog modela Neon, prednje ogibljenje sa Sebringa, zadnje sa bratske divizije Eagle, motor iz limuzine Intrepid, a menjač je „skinut“ sa pikap kamioneta po imenu Dakota.
Da, bio je pravi „Frankenštajn“, ali oni koji su kasnije imali prilike da ga provozaju su sipali samo reči pohvale na temu voznih karakteristika vozila. Copperhead je zapravo zamišljen kao pravi sportski automobil gde su sve karakteristike bile balansirane umesto tradicionalnog „hot rod“ Vipera.
Zanimljiva je informacija da je međuosovinsko rastojanje iznosilo 2.794 milimetara ili za čak 300 mm duže nego u slučaju Vipera, iako je Copperhead zapravo bio daleko kraći automobil sa ukupnom dužnom od 4,2 metra.
Pored toga što je ime inspirisano istoimenom zmijom otrovnicom, takođe se odnosilo i na specifičnu boju pod imenom „copper“ na engleskom jeziku (bakar). Ona je zapravo bilo veoma skupa, i biće potrebno čak 37 slojeva da bude kompletirana. Copperhead je bio dvosed i pozajmio je mnoge linije sa starijeg brata.
Ispod haube se krio 2,7-litarski benzinac sa šest cilindara. Razvijao je 220 „konja“ i maksimalnih 255 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko petostepenog manuelnog menjača. Reklamiran je sa dejkaracijom o ubrzanju iz mirovanja do 100 km/h za 6,8 sekundi i maksimalnom brzinom od 216 km/h. Kao što smo spomenuli, sirova snaga i ubrzanja na pravcu nisu bili prioritet već da ima vozne karakteristike u rangu Porschea Boxstera i sličnih modela.
Copperhead je zvanično debitovao na Salonu automobila u Detroitu 1997. godine i Dodge je imao velike planove za serijsku proizvodnju po početnoj ceni od 30 hiljada američkih dolara (oko 54.700 najmanjih zelenih novčanica u današnjoj vrednosti).
Međutim, kompanija je brzo morala da promeni ime vozila i to zbog muzičara Bilija Gibonsa. Čuveni gitarista benda ZZ Top je posedovao posebni Ford Coupe iz 1950. godine i registrovao ga je pod imenom Kopperhead. Iako muzičar nikada nije uložio žalbu, Dodge je brže-bolje promenio ime u Concept Vehicle (konceptno vozilo), a na svoj zvaničnoj dokumentaciji se i dalje vodio kao Copperhead.
Kao što smo spomenuli, serijska proizvodnja je planirana za 2000. godine, ali se novonastali DaimlerChrysler na kraju predomislio. Američka divizija je već imala dva sportska modela (Plymouth Prowler i spomenuti Viper), a ovo je takođe bio period kada je popularnost terenaca eksplodirala, pa se firma odlučila koncentrisati na njih.
Copperhead je nažalost ostao samo ideja koju često viđamo na listi najzanimljivijih modela devedesetih godina prošlog veka…
Zoran Tomasović
