I dok promene kroz koje očevi prolaze nisu tako dobro shvaćene (niti toliko dramatične) kao one kod majki, naučnici tek otkrivaju da i muškarci i žene prolaze kroz hormonalne i moždane promene koje najavljuju ovu ključnu tranziciju u životu roditelja.
“Kako moja lična i profesionalna iskustva kažu, ideja da su očevi biološki ‘manje pripremljeni’ za roditeljstvo nije tačna. Veliki deo roditeljske uloge nikome nije instinktivan”, smatra Ana Mačin, evolucioni antropolog na Univerzitetu Oksford. Ona kaže da je shvatanje majčinstva, u prvim danima podrazumevalo učenje šta znači svaki plač bebe, savladavanja brze promene pelena i žongliranja ogromnom količinom opreme neophodne samo da bi se beba izvela napolje.
Baš tako i muškarac vremenom uči kako da obavlja svoju novu ulogu, ali ne samo to – naučnici sada imaju i dokaze da i muški mozak i telo prolaze kroz fiziološke promene kako bi se prilagodili ulozi oca, piše “Njujork tajms”.
Pad testosterona
Testosteron, “muški” hormon koji igra važnu ulogu u razvoju muškog fetusa i u pubertetu, u velikoj meri je odgovoran za motivisanje muškaraca da pronađu partnerke i, prema istraživanjima, muškarci sa višim nivoom testosterona imaju tendenciju da budu privlačniji potencijalnim partnerkama. Ali biti uspešan otac znači fokusirati se na porodicu i odupreti se nagonu da se traži druga partnerka, pa stručnjaci veruju da su zbog toga muškarci evoluirali kako bi deo tog testosterona nestao.
Jedno od istraživanja koje je pratilo rast, odnosno pad testosterona, trajalo je pet godina i u njemu je Li Getler, američki antropolog, pratio grupu od 624 neoženjena muškarca bez dece, uzrasta od 21. do 26 godina. Doktor Getler je otkrio da, dok su svi muškarci u studiji iskusili prirodne padove testosterona u zavisnosti od starosti, 465 muškaraca koji su postali očevi tokom petogodišnjeg perioda doživeli su značajniji pad – u proseku 34 posto u odnosu slobodnih ili oženjenih muškaraca.
I druge studije su došle do sličnih rezultata, napominjući da se ovo smanjenje testosterona može dogoditi pre i nakon rođenja muškarčevog prvog deteta. I dok većini naučnika nije jasno šta je tačno izazvalo ovaj pad, Getler smatra da njegovi rezultati sugerišu da što je pad dramatičniji, to izgleda da ima veći efekat na čovekovo ponašanje. “Otkrili smo da, što su potpuno novi očevi imali niži nivo testosterona dan nakon što su njihove bebe rođene, to su mesecima više brinuli oko nege i kućnih poslova vezanih za bebu”, kaže doktor Getler.
Dodatno, neke studije sugerišu da što je niži testosteron kod muškarca, veća je verovatnoća da će on doživeti visoke nivoe oksitocina i dopamina (hormoni sreće), kada je u interakciji sa svojim detetom. Briga o detetu, stoga, ne proizvodi samo snažnu vezu, već i neurohemijsku nagradu, izazivajući osećanja sreće, zadovoljstva i topline.
I muškarcu se menja mozak
I mozak muškarca takođe prolazi kroz strukturne promene kako bi se osiguralo da će očevi pokazati sposobnost i snalaženje u roditeljskoj ulozi. Ova oblast promena bila je tema jednog od istraživanja u kome je 16 novopečenih očeva podvrgnuto snimanju mozga magnetnom rezonancom. Snimanja su obavljana jednom između prve dve do četiri nedelje života njihove bebe, a zatim između 12 i 16 nedelje. Promene koje su ovom prilikom snimljene, prikazuju ono što se ranije primećivalo kod novopečenih mama. Naime, određene oblasti u delovima mozga povezane sa privrženošću, negovanjem, empatijom i sposobnošću da se reaguja na odgovarajući način na bebino ponašanje, imaju više sive i bele materije između 12. i 16. nedelje nego kada je beba tek stigla kući.
Naučnici misle da ovo povećanje aktivnosti mozga, odražava sve veće izazove oko nege bebe, kao i razumevanje bebinih potreba i neizbežne uspone i padove koje imaju svi novopečeni roditelji. Posebno je važno da, pošto muškarci ne doživljavaju hormonalne skokove koji prate trudnoću i porođaj, nauče kako da se emocionalno povežu sa sopstvenom bebom, jer je to izuzetno bitan deo očinske uloge. A anatomske promene u mozgu oslikavaju ovo postepeno učenje koje se događa kod očeva.
Ali dok snimci mozga pokazuju aktivaciju kod oba roditelja i to u regionima mozga koji su povezani sa empatijom i razumevanjem emocionalnog stanja bebe, jedna studija iz 2012. godine pokazuje da je uzrok aktivacije delova mozga potpuno drugačiji kod tate i mame. Za mame, regioni bliže jezgru mozga, a koji im omogućavaju da se brinu i neguju su najaktivniji. Ali za tate, delovi koji su najviše bili aktivni nalazili su se na spoljašnjoj površini mozga, gde se nalaze svesnije kognitivne funkcije, kao što su misao, orijentacija ka cilju, planiranje i rešavanje problema.
Istraživačima se čini da se mozak očeva prilagodio na slične, ali različite načine kako bi se osiguralo da se mogu povezati i brinuti za svoje bebe, uprkos tome što ih nisu doneli na svet. Što znači da su i majke i očevi podjednako biološki spremni da brinu o svojoj bebi. Osim toga, različite oblasti aktivacije mozga mogu odražavati razliku u ulozi i različite, ali podjednako jake vezanosti, između majki i očeva.
Mama da mazi, tata da se igra
Većina stručnjaka smatra da je kliše razmišljanje da deca trče mami u zagrljaj kada su povređena, dok je tata samo “zabavan” roditelj. Ali, sada postoje naučni dokazi da majke i očevi dobijaju različite neurohemijske “nagrade” nakon određenog roditeljskog ponašanja.
Rut Feldman, socijalni neuronaučnik je radila istraživanje koje je obuhvatalo 112 majki i očeva. Tokom istraživanja je otkriveno da su maksimalne količine oksitocina i dopamina dobijale žena kada su negovale svoju decu. Nasuprot tome, najveća količina pomenutih hormona, kod očeva je bila kada su učestvovali u igri sa svojim mališanima. Budući da mozak male dece oponaša iste nivoe oksitocina koji se javlja kod njihovih roditelja, to znači da će dobiti sličnu eksploziju ovog hormona kada se igraju sa tatom i kada ih mama neguje. Velika verovatnoća je da će se uključiti u tu aktivnost ponovo sa istim roditeljem. A igra ne samo da učvršćuje veze između oca i deteta, već takođe igra ključnu ulogu u društvenom razvoju deteta.
Naravno, ima još mnogo pitanja na koja treba odgovoriti u relativno novoj oblasti biologije očinstva. Posle decenije proučavanja, naučnici su složni da se moraju ponoviti nalazi na većim i raznovrsnijim grupama. Ali, činjenica je da sada znamo da je evolucija pripremila muškarce za roditeljstvo kao što je pripremila žene.
RTmagazin.
