Kada se 27. juna pojavi na Sotbiju u Londonu, biće to najcenjenija slika u istoriji evropskih aukcija, od 65 miliona funti. Reč je o poslednjem portretu velikog Gustava Klimta, “Dama sa lepezom” (Dame mit Facher), koji je poslednji put stavljen na prodaju pre trideset godina.
Ovu sliku je naslikao Klimt 1917. godine i još je bila na štafelaju u ateljeu u vreme njegove smrti u februaru 1918. godine. Ulje na platnu prikazuje nepoznatu ženu, iako su postojale različite teorije o tome ko je među ostalima „dama” i da je to zapravo Johana Štaude, jedna od Klimtovih omiljenih manekenki. Klimt je u to vreme bio veoma tražen portretista među imućnim Bečanima, ali ovo delo nije naručeno, već je naslikano za njegovo zadovoljstvo, ističe se u saopštenju aukcije.
“Pun slobode i spontanosti, odražava Klimtovu radost slikanja i slavljenja lepote u njenom najčistijem obliku. Takođe otkriva njegov inovativni pristup. Tradicionalno, portreti su bili – i još uvek su – slikani u ‘portretnom’ (ili vertikalnom) formatu. Ovde Klimt koristi format koji je koristio i za svoje avangardne pejzaže na početku veka, dajući ovoj slici jedinstvenu “modernu“ notu“.
Motivi u pozadini i na ogrtaču na slici “Dama sa lepezom”, poput cvetova lotosa, feniksa i zmajeva, ukazuju na kineski uticaj. Naime, poznato je Klimtovo interesovanje za kinesku i japansku kulturu, imao je veliku kolekciju kimona i kineskih haljina kao i kolekciju japanskih grafika na drvetu.
“Način na koji kimono sklizne sa njenih ramena, izgleda da je lepeza stavljena baš tamo da joj sakrije grudi. Ovo očigledno nije nečija ćerka koja je poslata da se naslika njen portret! Ovo je Klimt koji eksperimentiše i pomera granice“, rekla je za The Art Nevspaper Helena Nevman, predsednica Sothebi's Europe, koja je poslednji put prodala sliku 1994. za 11,6 miliona dolara. Do tada se nalazila u kolekciji Vendela Čerija, američkog preduzetnika i kolekcionara umetničkih dela, a pre njega je bila u vlasništvu bečkog industrijalca Ervina Belera, koji je kupio ubrzo nakon Klimtove smrti (Bohler, njegov brat Hajnrih i rođak Hans su bili prijatelji i pokrovitelji i Klimt i Egon Šile.).
Odseli su sa Gustavom Klimtom na Aterse, jezeru u blizini Salcburga koje je bilo inspiracija za mnoge od najznačajnijih pejzaža umetnika i koje se mogu videti na zajedničkim fotografijama. Ervin je 1916. godine kupio Licelberg – malo ostrvo u jezeru ovekovečeno na Klimtovim slikama. Kao veliki mecena umetnosti, Ervin Beler je naručio vodećeg arhitektu Jozefa Hofmana da uredi sobe njegovog stana u Palati Dumba u Beču gde je slika visila u Muzičkoj sobi pored Klimtovih pejzaža sa motivima jezera Aterse koji su takođe bili deo njegove zbirke. Portret je na kraju prešao na Hajnriha, a zatim, nakon njegove smrti 1940. godine, na Hajnrihovu suprugu Mejbl. Do 1967. nalazio se u kolekciji Rudolfa Leopolda, za koga se zna da je kupio veći broj Šileovih crteža od Mejbel Beler 1952. godine, a možda je i ovaj rad nabavio od nje.
Slika je prošle godine bila u fokusu izložbe pod nazivom “Dama sa lepezom – Gustav Klimt i Istok – Azija“ u Beču, u Muzeju Belvedere.
Većina naručenih portreta iz Klimtovog zlatnog doba nalazi se u muzejima, a Njuman kaže da je najbliži uporedivi portret koji je (relativno) nedavno došao na tržište portret Adele Bloh-Bauer II (1912) iz ”zlatnog doba“ koji je prodat u Christie's u Njujorku za rekordnih 87,9 miliona dolara (sa honorarima) u novembru 2006. (procena je bila 18-25 miliona dolara). Rečeno je da je kupac Opra Vinfri, koja je navodno prodala delo privatno za oko 150 miliona dolara 2016. Trenutno je izloženo na izložbi “Posle impresionizma” u Nacionalnoj galeriji u Londonu.
Još jedno slično delo koje je privatno promenilo vlasnika je Portret Adele Bloh-Bauer I, koji je prodat Ronaldu Lauderu za 135 miliona dolara 2006. Zatim tu je Portret Rije Manka III, nedovršeno delo iz istog perioda kao i “Dama sa lepezom“ koji je prodat 2010. prodat na Christie's u Londonu za 18,8 miliona funti.
Londonski Sotbi je 2017. godine prodao Klimtovu sliku Bauerngarten (Blumengarten) sa motivom bašte iz 1907. za 48 miliona funti. Njuman kaže da su te sume uračunate u procenu “Dame sa lepezom“, zajedno sa cenom postignutom prošlog meseca, u maju, za Klimtov pejzaž „Insel im Attersee“, koji je prodat na Sotbiju u Njujorku za 53,2 miliona dolara privatnom japanskom kolekcionaru. A u slučaju “Dame s lepezom”, Sothebi's očekuje interesovanje azijskih kupaca.
“Klimt je u toj retkoj kategoriji umetnika – uključujući Modiljanija, Pikasa i Đakometija – čija su dela na aukciji zaradila više od 100 miliona dolara“, kaže Njumen.
