Stres, dehidratacija, umor ili čak previše stroga dijeta mogu biti neka od objašnjenja za prekomernu i neobjašnjivu želju za slanom hranom.
Velika žudnja za određenom vrstom hrane može biti znak da nam telo šalje signale, da postoji određen zdravstveni problem koji nesvesno ignorišemo. Želja za solju ukazuje da možda postoji problem u našim svakodnevnim navikama, koje mogu negativno uticati na apetit. U ozbiljnijim slučajevima, žudnja za slanom hranom može označavati problem zbog kojeg je preporučljivo posetiti lekara. Od količine unošenja vode, do rasporeda spavanja, sledećih nekoliko stavki mogu objasniti ovakvu žudnju:
Stres
Kada smo preopterećeni, stres može značajno uticati na naš apetit, što često dovodi do prejedanja. Zbog toga dolazi do želje za omiljenom hranom (čak iako znamo da je nezdrava) jer utiče na nivoe hormona. Nutricionisti preporučuju da, kada se sledeći put niotkuda javi želja za slanom hranom, dobro porazmislimo o svim mogućim uzrocima stresa u našem životu.
Nadbubrežne žlezde su odgovorne za proizvodnju i oslobađanje kortizola, to jest hormona koji se često naziva “hormon stresa”. Tokom perioda pojačanog stresa, kortizol može da pokrene žudnju za solju, jer se remeti sposobnost regulisanja natrijuma u žlezdama. Zaustavljanje stresa nije proces koji se obavlja preko noći, ali potrebno je preduzeti određene korake kako bi se postepeno umanjio i kontrolisao, kako ne bi drastično uticao na navike u ishrani.
Dehidratacija i znojenje
Nekada možemo pomisliti da smo gladni, ali je zapravo u pitanju dehidratacija. Ako ne unosimo dovoljno vode ili namirnice koje sadrže vodu u toku dana, onda možemo pretpostaviti da je došlo do dehidratacije, koju čovek iznenađujuće lako može pomešati sa glađu.
Dehidracija takođe može izazvati neravnotežu elektrolita, sličnu kao kod znojenja. Sodijum je elektrolit koji nestaje iz tela kada se znojimo. Ovo se najverovatnije dešava kod sportista ili aktivnih pojedinaca, koji gube mnogo tečnosti i ne zamenjuju izgubljene elektrolite na odgovarajući način nakon ili tokom intenzivne fizičke aktivnosti. U ovom slučaju, žudnja za solju je odgovor tela na potrebu za dodatkom tečnosti, dodatkom natrijuma ili oboje.
Umor
Kada pojedinac nedovoljno spava, apetit može biti pojačan a sposobnost ignorisanja žudnje za određenom hranom postaje slabija. Hormoni kortizol, leptin, grelin i serotonin izazivaju glad i podstiču želju za hranom zbog koje se osećamo dobro. Pored toga, telo će tražiti dodatni izvor energije i hranu koja će poboljšati raspoloženje (koje često bude “pokvareno” zbog umora). Zbog toga je veoma važno obraćati pažnju na raspored spavanja, jer san utiče na celokupno zdravlje organizma.
Isuviše rigorozna dijeta
Bilo koji tip restriktivne dijete predstavlja mentalni, ali i fizički izazov. Kada sebi potpuno zabranimo unos soli, često može doći do suprotnog efekta i želja vremenom postaje sve jača (pogotovo ako redovno mislimo o slanim namirnicama koje “ne smemo” konzumirati). Onda, dogodi se da prekršimo postavljen režim i dolazi do osećaja krivice.
Umesto potpune zabrane (osim ako to nije lekarska preporuka), bolje je praviti realan plan po kojem će se unos soli kontrolisati i postepeno smanjivati, umesto postavljanja isuviše pravila koja često nisu efikasna na duže staze.
Zdravstveno ili biološko objašnjenje
Neobjašnjiva žudnja za solju nekada nije potuno u našoj kontroli i može ukazati na moguće zdravstene ili biološke promene u telu. Na primer, ljudi koji imaju Adisonovu bolest mogu imati povećanu želju za slanom hranom, jer utiče na nadbubrežne zlezde, koje postaju oštećene. Tada ne mogu proizvoditi dovoljno hormona kortizola, pa se nivo natrijuma i tečnosti u telu nepravilno reguliše.
Drugi faktor može biti i menstrualni ciklus, koji dovodi do hormonalnih promena, koje pojačavaju znake gladi i želju za stimulansima zbog kojih se osećamo dobro (kao što je hrana). Međutim, ako postoji sumnja da je žudnja za solju moguća posledica nekog zdravstvenog problema, najbolje je posetiti lekara.
RTbalkan.
