Moguće je da je proces rađanja mladih ptica koji nam je danas poznat, nije uvek izgledao tako. Najnovija istraživanja sa Univerziteta u Bristolu i Univerziteta Nankingu donosi novu, neočekivanu teoriju, objavljena u žurnalu “Nejčer ekoloži end evolušn (Nature Ecology and Evolution)”.
Najnovija studija je donela teoriju koja može biti konačan odgovor na pitanje o poreklu kokoške i jajeta. Naučnici su otkrili da su rani preci modernih ptica i gmizavaca možda nisu polagali jaja sa tvrdom ljuskom, već su rađali žive mlade. Drugim rečima, može se reći da je zapravo prvo postojala kokoška, koja nije uvek polagala jaja kao što to radi danas.
Prema dosadašnjim teorijama, jaja su polagali daleki preci kokošaka, dinosaurusi, mnogo pre nego što su evoluirali prvi pilići. Verovalo se da je polaganje jaja sa jakom ljuskom igralo ključnu ulogu u ranoj evoluciji amniota (kičmenjaci koji mogu da polažu jaja na kopnu) pre više od trista miliona godina.
Međutim, najnovi istraživački projekat otkriva da najraniji reptilski preci pilića, koji datiraju milionima godina pre nego što su dinosaurusi evoluirali, možda ipak nisu polagali jaja.
Novo proučavanje pedeset jedne fosilne i dvadeset devet živih tipova oviparnih (životinje koje polažu jaja sa tvrdom ili mekom ljuskom) i živorodnih (životinje koje rađaju žive mlade) vrsta. Stručnjaci smatraju da, iako se tvrda ljudska jajeta smatrala jednom od najvećih inovacija evolucije, nove analize ukazuju da je produženo zadržavanje embriona od strane majke zapravo bila najveća zaštita.
“Pre amniota, prvi tetrapodi koji su razvili udove iz ribljih peraja su po ponašanju uglavnom i dalje bili vodozemci,” objašnjava profesor Majkl Benton sa škole nauka o Zemlji na Univerzitetu u Bristolu.
“Morali su da žive u vodi ili blizu nje kako bi se hranili i razmnožavali, kao i savremeni vodozemci poput žaba i daždevnjaka. Kada su se amnioti pojavili pre trista dvadeset miliona godina, mogli su da se otrgnu od vode razvijanjem vodootporne kože i sličnih načina za kontrolisanje gubitka vode. “
“Ali amionsko jaje je bilo ključ. Rečeno je da je bio vrsta ‘privatnog ribnjaka’ u kojem je gmizavac u razvoju bio zaštićen od isušivanja u toploj klimi i omogućio je amniotima da se udalje od obale i dominiraju kopnenim ekosistemima. Naš rad, kao i rad mnogih drugih u proteklih nekoliko godina, potpuno odbacuje klasičan model ‘gmizavskog jajeta’ iz udžbenika.”
Autor projekta, profesor Baoju Đang je objasnio da je standardno mišljenje dovedeno u pitanje, jer su biolozi primetili da mnogi gušteri i zmije pokazuju fleksibilnu reproduktivnu strategiju u odnosu na jajovodnost i živopisnost: “Ponekada, bliske srodne vrste pokazuju oba ponašanja i ispostavilo se da se mnogi živorodni gušteri mogu vratiti na polaganje jaja mnogo lakše nego što se ranije pretpostavljalo.”
RTbalkan.
