Kako prenosi ”NL tajms”, spaljivanja koja su se desila između 1450. i 1750. godine najviše su pogodila žene. U gradovima poput Amsterdama, Nijmegena, Delfta i Mastrihta, predstavnici Fondacije položili su cveće na mestima pogubljenja žrtava i čitali njihova imena.
“Lov na veštice je poslednji veliki istorijski masakr koji još ismejavamo. Čineći to, propuštamo priliku da razotkrijemo duboki koren mizoginije”, navodi se na veb-sajtu fondacije i dodaje da je vreme za podizanje istorijske svesti o suđenjima vešticama.
“Fizički spomenik u javnom prostoru mora da oda priznanje ovom bolnom delu naše nacionalne istorije. To će podići svest o tome šta je bio lov na veštice i šta je doneo do sada“, ističe se u saopštenju.
Pored toga, organizacija se nada da će memorijal podići svest o mizoginiji i edukovati studente o istoriji femicida, prenosi holandski portal. Žrtve su obično bile babice, iscelitelji ili žene koje su se skupljale lekovito bilje, a koje su u vremenima političkih nemira ili katastrofa, često bile žrtve.
One su mučene i spaljivane na lomačama bez suđenja. Uprkos nepotpunoj dokumentaciji, prema većini procena, u Evropi je bilo najmanje 50.000 žrtava spaljivanja.
