Pronašao je preko dvadeset miliona kupaca od kada je predstavljen 1968. godine, što ga čini drugim najprodavanijim modelom brenda, odmah iza velike F Serije, a dugo godina je predstavljao kompaniju u raznim formama profesionalnog auto-moto sporta.
Danas se prodaje isključivo u Aziji pošto ga je u Evropi zamenio jednako uspešni Focus.
Escort je originalno zamišljen kao jeftino prevozno sredstvo za šire narodne mase, ali je tokom godina predstavljen i veliki broj konfiguracija visokih performansi za svoju klasu. Pričamo o modelima kao što su Mexico, Cosworth, razni RS-ovi i mnogi drugi. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na prvi sportski Escort koji se zvao Twin-Cam.
Ovaj Escort je na svom debiju bio dostupan sa dva motora. Bazni 1,1-litarski benzinac se mogao naručiti u konfiguraciji sa 40, 45 i 48 konjskih snaga, a opcioni 1,3 sa 51 i 63 „grla“. Ideja o još moćnijoj verziji je nastala o čoveku po imenu Henri Tejlor i imao je dugogodišnje iskustvo kao Fordov tehnički direktor za auto-moto sport.
Nekoliko godina pre nego što je Escort uopšte debitovao, Tejlor je uspostavio saradnju sa Lotusom oko tjuninga Fordovog modela Cortina, pa se ova firma činila kao očigledan budući partner. Ruku na srce, ovde bi trebalo da priznamo da je i Lotus imao interes da takav motor uđe u serijsku proizvodnju pošto mu je bila potrebna mehanika za sopstveni roudster Elan.
Izbor je pao na provereni 1,6-litarski benzinac pod kodnom oznakom „Kent“ pre nego što je britanski tjuner odlučio da se pozabavi njime. Ostao je samo Fordov blok dok je sve ostalo na motoru bilo od Lotusa, pa se samim tim vodio kao od ove firme.
Testovi zapravo nisu rađeni na Escortu već na modelu Anglia, a jedan od prototipova je isporučen čuvenom britanskom profesionalnom vozaču Džimu Klarku. Ovaj ga je navodno vozio od Engleske, tačnije do svog doma u Škotskoj, pri prosečnoj brzini od preko 160 km/h.
Relativno visoka kompresija motora od 9,5:1 je rezultirala u 110 „konja“ i maksimalnih 145 Nm obrtnog momenta, a snaga se prenosila na zadnje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača.
Ford će da uradi još nekoliko modifikacija, kao što je recimo akumulator postavljen u gepeku radi boljeg rasporeda mase, zatim nešto izmenjenog ogibljenja i većih kočnica. Dizajnerske izmene su bile minimalne i odnosile su se na nešto drugačije branike i crnu masku hladnjaka. Osim toga je bilo nemoguće reći o kojoj konkretnoj konfiguraciji je reč osim ako bi osoba pažljivo gledala značke.
A onda bi pobednik ulične trke bio poznat pošto nije postojalo mnogo vozila u ovoj klasi sa boljim performansama. Masa ovog automobila je iznosila svega 785 kilograma, pa je Escort Twin Cam mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za samo 8,5 sekundi i da potom dostigne maksimalnu brzinu od 182 km/h. Spomenućemo da je kupac od opcione opreme mogao da dobije sportska sedišta, lepši volan, šire felne, kao i haubu i vrata prljažnika razvijene od plastike ojačane ugljeničnim vlaknima.
Escort Twin Cam će biti deo Fordove ponude samo od 1968. do 1971. godine i u tom periodu, svega 1.263 kupca će se odlučiti za njega. Od navedene brojke 883 primerka su pružala kockaste farove, a preostalih 380 jedinica one u ovalnom stilu.
Twin Cam će zameniti novi RS1600, mada će se dva modela paralelno proizvoditi dve godine. On će naravno steći kultni status dok je Twin Cam uglavnom zaboravljen, iako je bio pionir sportskih Escorta. Tek kasnije će uslediti spomenuti RS, Cosworth i mnogi drugi, a sve je započelo sa Twin Camom…
Zoran Tomasović
Autorepublika.com
