Dolaze iz Evrope. Stižu i sa azijskog kontinenta. Gosti koje ne želimo da vidimo, a još manje da imamo kontakt sa njima. Ima i domaćih. Ove godine pojavili su se ranije, takav je utisak. Ali, potvrđuju nam to i stručnjaci. Uzrok su obilne padavine, pa je visok vodostaj reka uticao na njihovu brojnost. Tako je u priobalnom delu Save na Makišu.
„Ovo su takozvani rečni komarci, tj. komarci plavnih zona. Naš sektor je registrovao povećanje ove vrste komaraca još u maju. Ovi komarci nisu opasni po zdravlje ljudi u smislu bolesti koje prenose, izuzev što su agresivniji i aktivni su čitav dan“, naglašava dr Dubravka Planinac iz Sektora za ekologiju, JKP „Gradska čistoća“.
Preparati za suzbijanje komaraca bezbedni za ljude i okolinu
Ekološki sektor u Gradskoj čistoći još u martu je krenuo sa suzbijanjem larvi komaraca u priobalnim delovima reka i kanalima. Za to nisu potrebni posebni vremenski uslovi. Ali za hemijsko, i od ove godine biološko suzbijanje komaraca, neophodno je da temperatura bude od 18 do 25 stepeni bez kiše i vetra kako bi efekat bio što bolji.
Nova creva na mašini za prskanje mogu da pokriju prečnik od 15 metara. Nije štetno za građane, tvrde iz Gradske čistoće. Biološki preparat se ne prska često, deluje na bazi pozitivne bakterije, kako kažu stručnjaci, i brzo se razgradi u prirodi.
„Svi preparati su registrovani u Ministarstvu i nalaze se na listi biocida i biocidnih proizvoda. Doze koje se primenjuju su dosta male, tako da je sve to predviđeno za neku namenu i nema straha da ćemo izazvati neko trovanje jer nam je cilj da u narednim godinama sve više koristimo biološki aparat“, dodaje dr Planinac.
Opasnost preti od kućnih i azijskih komaraca
Ono čega bi trebalo da se pazimo jeste kućni komarac. Nastanjuje zatvorene prostore i može da prenese virus Zapadnog Nila.
U poslednjih nekoliko godina kod nas se pojavio azijski komarac koji može da prenese više od 20 različitih vrsta virusa. Njega i kućnog komarca je najteže suzbiti jer im je potrebno vrlo malo vode. Moguće je, ali retko, da se, kada zalivamo cveće, na tim mestima pojave larve. Najbolja zaštita je zato mreža na prozorima, kažu stručnjaci. Na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu ispituju koje su sve vrste komaraca prisutne i njihova brojnost.
„Ono što mi najčešće koristimo za njihovo praćenje je diper, koristi se za uzorkovanje vode, brojimo koliko larvi ima kakva im je brojnost i onda odlučujemo da li treba vršiti suzbijanje. Koristimo i uređaj za praćenje odraslih komaraca“, navodi prof. dr Mihaela Karvan sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
U narednom periodu trebalo bi da se menja način suzbijanja komaraca, jer se zbog klimatskih faktora javljaju nove vrste sa novim bolestima koje zahtevaju drugačiji tretman, kažu ekolozi. Groznica Zapadnog Nila je najrasprostranjenija bolest koju prenose. Ali oko 80 odsto ljudi ne primeti simptome, dok na godišnjem nivou, kod nas ima oko desetak smrtnih slučajeva.
