Najnormalnija stvar na svetu je to da naš izgled nije savršen: bubuljice, proširene pore, nečista koža… Uprkos tome, na društvenim mrežama se te nepravilnosti sve češće retuširaju. Ponekad nam se čini da su u tom digitalnom svetu samo ljudi sa uvek savršenom frizurom, savršenom kožom i snežno-belim zubima.
Veštačka inteligencija za veštačku lepotu
Programi s tzv. “filterima za ulepšavanje” (beauty-filter) doživljava pravi procvat, a oni su proteklih godina sve više usavršavani. Danas je moguće sve: od manjih korekcija – glatka koža, zamaskirane bubuljice ili gušće obrve – pa sve do potpune promene lica.
Aplikacija “Face Tune” izraelske firme Lightricks do sada je skinuta već više od 200 miliona puta, a aplikacije “YouCam Makeup” iz Tajvana i “BeautyPlus” iz Singapura više od po sto miliona puta. Do pre nekoliko godina mogle su se poboljšavati samo fotografije, a danas se lica ljudi mogu menjati i na video-snimcima, i to toliko dobro da promene uopšte ne mogu da se otkriju.
Od marta ove godine veliku pažnju privlače dva nova filtera na TikToku. Uz pomoć veštačke inteligencije, filter “Teenage-Look” čini ljude mlađima, a filter “Bold Glamour” pretvara lice u idealnu sliku, s punim usnama, sjajnim očima, manjim nosom i besprekornom kožom. Te promene su u ranijim verzijama još mogle da se prepoznaju, ali kod novih filtera to više nije moguće.
Svi ti filteri stvaraju uvek isti ideal lepote: crna koža se uglavnom blago izbeljuje, bela koža dobija ružičast ten, markantni nosevi se smanjuju.
“Tu estetsku privlačnost bi svakako trebalo smatrati problematičnom, jer su u filterima sažeti mnogi stereotipi”, kaže Katja Gunkel, docentkinja za umetničku pedagogiju na Geteovom univerzitetu u Frankfurtu. Ona dakle ističe da tehnike jesu nove, ali da su klišei koji se time opslužuju – zastareli.
“Postoje brojni veoma problematični filteri, koji su svakome dostupni i, naravno, veoma je veliki konformistički pritisak koji ide uz sve to”.
Depresija i pogrešna slika o sebi
To ima znatne posledice za psihu korisnika. Kako je pokazala jedna studija, dve trećine mladih ljudi oseća pritisak zbog ideala lepote koji vladaju na društvenim mrežama. Jedno ispitivanje u Britaniji pokazalo je da trećina svih devojčica i devojaka između 11 i 21 godine ne bi nikada objavila svoju fotografiju koja nije obrađena.
“To je igra s vatrom”, kaže nemačka jutjuberka Silvi Karlsen, koja se u svojim videima bori protiv upotrebe filtera za ulepšavanje.
“Čim javno nastupimo s filterima, dobijemo pozitivne reakcije u obliku srca i lajkova. Osećamo da smo prihvaćeni, lučimo dopamin”.
Ali, šta se događa ako posle toga odemo među ljude bez filtera, s nesavršenom kožom ili sa podočnjacima?
“Nas društvene mreže treniraju da prema spolja predstavljamo svoje savršeno ja. To nas uništava”, kaže Karlson.
Bolest koja zbog toga nastaje ima čak i ime: “selfi dismorfija”. Što su učestaliji selfiji s filterima, to je više ugrožena samosvest kod mnogih ljudi. Osećaj nedoraslosti zahtevima tih ideala lepote može čak da bude i uzrok depresije, piše u jednom članku u stručnom časopisu “JAMA Flacial Plastic Surgery”.
Da li država to može da reguliše?
Mnoge države pokušavaju da se bore protiv tog fenomena. U Norveškoj i Izraelu već postoji obaveza da fotografije koje se koriste kao reklame na društvenim mrežama, a u kojima su korišćeni filteri, budu obeležene. Nacrt zakona u Francuskoj sadrži slične odredbe za fotografije i video-snimke. Njime se za kršenje tih pravila za influensere propisuju novčane kazne do 300.000 evra ili šest meseci zatvora. I u Velikoj Britaniji se već diskutuje o takvim propisima.
U Nemačkoj do sada takvog zakona nema. Prošle godine je jutjuberka Silvi Karlson pokrenula potpisivanje peticije za njegovo donošenje. I Konferencija pokrajinskih ministarki za ravnopravnost i prava žena prošle godine je zahtevala uvođenje obaveze označavanja obrađenih fotografija u reklamnim porukama i na društvenim mrežama. Ipak, takav zakon na saveznom nivou za sada nije u pripremi.
Katja Gunkel jeste za regulisanje, ali ukazuje da je tu reč samo o komercijalnom području. “To se ne može primeniti na privatne selfije, jer kako bi to funkcionisalo? Ko bi to još mogao da kontroliše? Ja bih to tada nazvala cenzurom”.
Ona smatra da bi pre svega o toj temi pravovremeno trebalo razgovarati s decom i mladima, i tako jačati njihovu medijsku kompetenciju.
“Mi živimo u kapitalizmu i zato izuzetno dobro funkcioniše kada se ljudima nameće osećaj da stalno moraju da optimizuju sami sebe i to tako što će konzumirati određene proizvode ili usluge kao što su medicinski zahvati”, kaže Gunkel.
“Čitava ta mašinerija živi od osećanja nedostatka – i to neće prestati. Prema tome, postoji samo jedan zadatak: da korisnici steknu određenu otpornost i suverenost u ophođenju s tim fotografijama i snimcima”.
