Mada njena aktivnost konstantno oscilira napred – nazad, naučnici već mesecima beleže stalni uzlazni trend nivoa sjaja, koja je u aprilu čak dosegla vrhunac od 156 posto. Trenutno je Betelgez sedma najsjajnija zvezda na nebu (obično se nalazi na desetom mestu) te su krenula nagađanja da bi ovaj div mogao uskoro eksplodirati u spektakularnoj supernovi.
Ako bi se to dogodilo, Betelgez bi mogao tokom nekoliko nedelja ili čak meseci snažno zasijati na našem nebu te možda čak zaseniti i sjaj Mjeseca. Nažalost, verovatno ipak nećemo svedočiti ovakvom svemirskom događaju. Iako je Betelgez na rubu smrti, spektakl supernove ćemo verovatno morati pričekati još nekih 100.000 godina.
Stručnjaci pretpostavljaju da je ovo čudno ponašanje zvezde neka vrsta reakcije na Veliko zatamnjenje i da će se Betelgez unutar deset godina ponovo vratiti u svoju staračku normalu.
Betelgez, koji je od nas udaljen oko 725 svetlosnih godina, jedna je od najzanimljivijih zvezda na nebu. Nije uobičajen tip zvezde, čak i za crvenog diva. Jednom davno, to je bilo apsolutno čudovište: plavo-bela zvezda tipa O.
Zvezde ovog raspona mase sagorevaju svoje zalihe vodonika brže od lakših zvezda. Betelgez je star samo od 8 do 8.5 miliona godina. Poređenja radi, Sunce je mnogo starije (4.6 milijardi godina), a tek je otprilike na polovini svog životnog veka.
Betelgez je sada gotovo potrošio sve svoje rezerve vodonika te više ne spada u istu spektralnu kategoriju. Na samrti se bavi spajanjem helijuma u ugljenik i kiseonik, a telo mu se napumpa do neverovatnih veličina (veći je oko 764 puta od Sunca). Na kraju će ovaj crveni div ostati bez goriva, eksplodirati u supernovu, a njegova jezgra će kolabirati u neutronsku zvezdu.
Šta ako Betelgez ipak eksplodira, kako bi to moglo uticati na Zemlju? Stručnjaci su u novije vreme izračunali “zonu smrti”, odnosno udaljenost pri kojoj takva eksplozija može uništiti život na drugim svemirskim telima. Procenili su da supernova može imati smrtni učinak u krugu od 25 do 50 svetlosnih godina.
“Supernove (SNe) su izvori ekstremnih ultraljubičastih, rendgenskih i gama zraka. One stvaraju kosmičke zrake, odnosno atomska jezgra visoke energije”, navode naučnici u studiji. Ti kosmički zraci, tvrde astrofizičari, mogu uništiti ozonski omotač i prouzrokovati dugotrajno oštećenje u životnim oblicima unutar Zemljine biosfere.
Srećom po nas, Betelgez je od Zemlje udaljen oko 725 svetlosnih godina te bi se u slučaju supernove našli izvan “zone smrti” koja se prostire unutar 50 svetlosnih godina od eksplozije. Supernova Betelgeza bi u tom slučaju jednostavno bila znanstveno zanimljiv događaj i izuzetno fascinantan nebeski spektakl.
