“Dok istraživanje o potencijalnom nastanku raka kao posledice konzumacije sintetičkih boja za hranu tek počinje, trebalo bi ipak dvaput razmisliti pre nego što se posegne za šarenom poslasticom”, savetuje profesor Lorn Hofset, direktor Centra za istraživanje raka debelog creva koji je proučavao efekte ovih sintetičkih boja na razvoj kolorektalnog raka.
Pojava raka kod mlađih od 50 godina, u globalnom je porastu od ranih devedesetih godina prošlog veka. Očekuje se da će se stope raka debelog creva i rektuma povećati za 90, odnosno 124 posto do 2030. godine, prenosi “Sajens alert”.
Jedan od razloga za koje se sumnja da stoji iza ovog trenda je povećana globalna potrošnja “zapadnjačke ishrane”, koja se u velikoj meri sastoji od crvenog i prerađenog mesa, dodatog šećera i rafinisanih žitarica.
Šezdeset procenata standardne američkog načina ishrene, poznatog i kao “SAD ishrana”, sastoji se od ultra-obrađene hrane kao što su industrijski slatkiši, bezalkoholna pića i prerađeno meso. Zvanično je SAD zemlja sa povećanim rizikom od kolorektalnog karcinoma. Posebno zabrinjava jedan oblik prerađene hrane, a to je ovakva hrana u svim bojama duge! Upravo mnogo jela i ukusne poslastice su šarenolike, posebno tokom novogodišnjih praznika, jer su upravo mnoge boje koje čine slatkiše, šećerne kolače, pa čak i sos od brusnice i pečenu šunku, sintetičke. Sada postoje dokazi da ove veštačke boje za hranu mogu pokrenuti procese u telu koji izazivaju rak.
Šta su sintetičke boje za hranu
Prehrambena industrija koristi sintetičke boje jer one čine hranu lepšom. Još početkom 19. veka, ljudi su želeli da ulepšaju svoje obroke, pa su bojili hranu i to katranom uglja. Danas se mnogobrojne boje sintetišu iz hemikalije dobijenih iz nafte, koja se zove naftalen da bi se napravio finalni proizvod koji se zove azo boja. Azo bojama se naziva grupa boja koje se često mogu koristiti kao bojila u tekstilnoj industriji da bi obezbedile poboljšana svojstva postojanosti boja i širok spektar živih boja.
Proizvođači hrane ne samo da vole lepe boje, već vole i boje kojima je cena niža. Zbog toga preferiraju sintetičke boje u odnosu na prirodne boje poput ekstrakta repe jer im je cena niža, svetlije su i duže traju. Na današnjem tržištu postoji stotine sintetičkih boja za hranu, koje su nastale tokom prošlog veka, ali je većina njih dokazano toksična. Samo devet boja je odobreno za upotrebu u hrani u skladu sa politikom SAD Uprave za hranu i lekove, a još manji broj je usvojen propisima Evropske unije!
Šta pokreće kolorektalni rak
Oštećenje DNK je primarni pokretač kolorektalnog karcinoma. Kada dođe do ovog oštećenja genetskog lanca, na genima pokretača raka, to može dovesti do mutacije koja govori ćeliji da se nekontrolisano deli i postane kancerogena. Upala se javlja kada imuni sistem šalje ćelije zapaljenja da započnu lečenje povrede ili da uhvati patogene koji izazivaju bolest.
Kada ova upala potraje, može oštetiti inače zdrave ćelije oslobađanjem molekula zvanih slobodni radikali koji mogu oštetiti DNK. Drugi tip molekula koji se zove citokini može produžiti upalu i pokrenuti povećanu ćelijsku deobu i razvoj raka u crevima kada ne postoji povreda koja bi se zalečila. Dugotrajne loše navike u ishrani mogu dovesti do upale niskog stepena koja ne proizvodi primetne simptome, čak i dok inflamatorni molekuli nastavljaju da oštećuju inače zdrave ćelije.
Sintetičke boje za hranu i rak
Iako nijedna sintetička boja za hranu koju je odobrila FDA nije klasifikovana kao kancerogena, trenutno dostupna istraživanja ukazuju na potencijalne zdravstvene rizike koje stručnjaci smatraju zabrinjavajućim. Na primer, bakterije u crevu mogu da razbiju sintetičke boje u molekule za koje se zna da izazivaju rak. Potrebno je više istraživanja o tome kako mikrobiom reaguje sa sintetičkim bojama za hranu i potencijalnim rizikom od raka, ali dosadašnje studije su pokazale da se veštačke boje za hranu mogu vezati za DNK i proteine unutar ćelija. Postoje i neki dokazi da sintetičke boje mogu stimulisati upalu u telu. I upravo oba ova mehanizma mogu predstavljati problem za zdravlje debelog creva i rektuma.
Iako su pronađeni dokazi za to za sada tokom eksperimenata na glodarima, rezultati će morati da se repliciraju na životinjskim i ljudskim modelima, pre nego što se može reći da su ove boje direktno izazvale oštećenje DNK.
Ipak najveću opasnost izaziva saznanje o uticaju veštačkih boja na decu. Poznato je da su deca osetljivija na toksine iz životne sredine, jer se njihova tela još uvek razvijaju. Posebno je simptomatično to što se zna da deca najviše vole hranu u boji i da je velika ponuda slatkiša i kolača obojenih u sintetičke boje. Potrebno je uraditi više istraživanja kako bi se ispitalo kako ponovljeno izlaganje veštačkim bojama za hranu može uticati na decu.
Kako smanjiti rizik oboljevanja od raka debelog creva
Nekoliko poslastica tokom praznika neće izazvati kolorektalni rak, ali dugoročna ishrana prerađenom hranom može. Iako je potrebno više istraživanja o vezi između sintetičkih boja za hranu i raka, mogu se preduzeti određeni koraci kako bi se smanjio rizik za dobijanje raka debelog creva. Jedan od načina je redovni pregled debelog creva, a drugi je povećanje fizičke aktivnosti. Treći i najvažniji korak, prema mišljenju stručnjaka, je ishrana bogata celim žitaricama, manja konzumacija alkohola i crvenog i prerađenog mesa. Takođe smanjiti ishranu šarenom, obrađenom hranom, i sve osve stavke zajedno mogu pomoći da se sačuva zdravlje creva.
RTmagazin.
