U radu objavljenom u časopisu Scientific Reports, naučnici su izneli dokaze da su naši preci u Evropi koristili vatru za aktivnosti poput kuvanja, grejanja i odbrane pre najmanje 250.000 godina. Raniji dokazi su ukazivali na to da su ljudi upravljali vatrom u Evropi mnogo kasnije, pre oko 200.000 godina.
Koristeći forenzičke hemijske metode za identifikaciju molekula nepotpunog sagorevanja, istraživački tim na Heriot-Vatovom Institutu za energiju, geologiju, infrastrukturu i društvo otkrio je ostatke vatre na Valdokarosu II, arheološkom nalazištu u blizini Madrida u Španiji.
Dr Klejton Megil, docent na škotskom univerzitetu koji je specijalizovan za korišćenje geohemije za rekonstrukciju drevnih uslova života, vodio je projekat u saradnji sa španskim arheolozima Susanom Rubio-Hara i Hoakinom Panerom sa Univerziteta Komplutense u Madridu. Geohemija obuhvata proučavanje hemijskog sastava zemlje i njenih stena i minerala.
Ljudska vrsta je definisana sposobnošću upotrebe vatre
„Pronašli smo pouzdane dokaze spaljenih materijala čiji ostaci su bili raspoređeni po određenom obrascu, što ukazuje da su ljudi bili sposobni da zapale i kontrolišu vatru. Vatru su koristili za spremanje hrane ili za odbranu. Tragovi paljevine nam govore da je vatra okruživala neki prostor, koji je bio dom ili prostor za spavanje, dnevna soba ili kuhinja, možda i ograđen prostor za životinje“, navodi dr Megil.
Hemijski sastav ugljenisanih ostataka takođe ukazuju da su naši daleki preci birali određene vrste ogrevnog drveta zbog njegovih svojstava gorenja, kao što su viši stepen toplote, a manja količina dima.
„Ovo je važno jer je naša vrsta definisana sposobnošću upotrebe vatre“, napominje Megil. „Mogućnost da kuvamo hranu da nahranimo naš veliki mozak je jedna od stvari koja nas je učinila tako uspešnim u evolucionom smislu. Vatra takođe donosi zaštitu i podstiče komunikaciju i porodične veze. I sada konačno imamo nepobitne dokaze da su ljudi počeli da koriste i kontrolišu vatru u Evropi oko 50.000 godina ranije nego što smo pretpostavljali.“
Hemijska analiza je pouzdaniji način potvrđivanja prisustva vatre od analize arheoloških ostataka ognjišta, koji mogu biti narušeni vremenskim prilikama ili samim procesom iskopavanja, dodao je dr Megil.
Hemijska analiza daje pouzdanije dokaze
U sledećoj fazi projekta, istraživački tim će proučavati kamena oruđa pronađena u blizini vatrenih ognjišta kako bi utvrdili da li su korišćena na određene načine oko pravljenja i kontrole vatre – na primer, za sečenje mesa ili usitnjavanje biljaka.
„Želimo da razumemo da li je selektivna ili specijalizovana upotreba alata nešto što bi barem teoretski trebalo da ide ruku pod ruku sa kontrolom vatre“, navodi istraživač.
Na svetskom nivou, najstariji jasni dokazi o vatri pod kontrolom ljudi nalazi se u istočnoj Africi ipotiču od pre oko milion i po godina i u Izraelu od pre oko 790.000 godina. U Evropi su ovi dokazi pronađeni na teritoriji današnje Španije, Mađarske, Francuske i Nemačke.
