Kako su godine prolazile, ona je shvatila da je posebno. Za medije je govorila i kako ga je dobila.
“Vremenom mi je jako smetalo moje ime, jer se niko nije zvao tako da ja znam, sem Slobode Trajković. Ona je bila vjerenica Ive Lole Ribara. To je jedna od najljepših i najtragičnijih priča u našoj istoriji. Žrtvovala je cijelu svoju porodicu, tako što su završili u gasnoj komori, jer nije željela da oda položaj svog vjerenika, Ive Lole Ribara. Znala je da mu slijedi ubistvo, jer je on bio jedan ozbiljan revolucionar.
“Postoji i to čuveno pismo, zbog kog je meni tata dao ime, a baš je Kornelije Kovač, odnosno Korni grupa, opevala tu pesmu. Naslov pisma je „Jedina moja, ne stiglo te ovo pismo“. To je poslednje pismo koje je on njoj uputio, misleći da će on nastradati, ali nažalost je prvo ona stradala. U znak te velike ljubavi, moj tata je igrao monodramu Ivo Lola Ribar, trista ili četiristo puta, a mi smo kao klinke nosile majicu „Ivo Lola“. Mislio je, ako dobije sina da se zove Ivo, a ako dobije ćerku da se zove Sloboda, jer se moja Mirjana zove po sestri Ive Lole Ribara, sve je to nekako umreženo”, ispričala je Sloboda za “K1” i dodala:
“Možda ta nepravda koja se desila Slobi Trajković, na neki način kroz mene živi, da za nju čuju neke naredne generacije. Nije ona tada umrla, naprotiv, nastavila je da živi kroz mene, što je meni posebno drago. Ja znam, da je jedno petnaestak devojčica dobilo ime po meni, a one će se možda nekada raspitati ko je bila Sloboda Trajković i ja mislim da je tu misija ispunjena”.
