Činjenica je da novi monarh dolazi u najnezgodnije vreme: Duboka je politička i ekonomska kriza, Britanija je na mnogo načina upletena u rat protiv Rusije u Ukrajini, zaoštravaju se odnosi i sa Kinom i primetno je nezadovoljstvo javnosti.
Krunisanje monarha je po pravilu potvrda monarhije i njene tradicije kao i kraljevske porodice. Zvanično ceremonijalno ustoličenje britanskog kralja Čarlsa III je pokazalo da tradicija polako nestaje i da su promene deo nametnutog pomodarstva koje temeljno menja strukturu britanskog i društva i monarhističkog uređenja.
Krunisanje kralja Čarlsa jeste formalna i pompezna, mada sa manje sjaja, potvrda monarhije, ali ono je pre svega simbol promenjenog Kraljevstva.
Kada je septembra prošle godine umrla kraljica Elizabeta II mnogi su bili uvereni da je sa njom otišao i poslednji trag Britanije koje odavno više nema a protokol krunisanja njenog sina Čarlsa za kralja baca sumnju da se nastoji nametnuti oblik monarhije kakva do sada nije bila poznata u Britaniji.
Ova kraljevska porodica, koja skoro da i nema engleske krvi i nemačko-škotskog je porekla, na tronu je od 1714. godine i pokazala je vanrednu sposobnost prilagođavanja vremenu. Ali, utisak je da se sada prilagođava onima koji su protiv i nje i britanske monarhije. Ugledni komentator Piter Hičens primećuje da je sve više ličilo na ponovnu sahranu kraljice Elizabete II nego na novi početak.
Struktura ceremonije krunisanja razotkriva te promene. Pre svega je promenjena tradicija da se aristokratske porodice na krunisanju zaklinju kralju na vernost. Prema tradiciji, starešine aristokratskih porodica dolaze pred novog monarha, kleknu, dodirnu krunu i poljube ga u desni obraz. Toga više nema, aristokratija se kod novog kralja tretira kao i sav drugi narod.
Vilijam pogrešio
Ta privilegija zakletve je ostala samo rezervisana za princa Vilijama, Čarlsovog sina i prestolonaslednika. Princ je doduše napravio grešku pa je oca, kralja, poljubio u levi umesto u desni obraz.
Sve to je velika promena jer bez aristokratije nema ni monarhije. Ta ista aristokratija je i ovu kraljevsku porodicu dovela na tron. Ali ta ista aristokratija je 1936. godine oterala kralja Edvarda VIII koji je bio protiv monarhije. To je bio osnovni razlog njegove abdikacije a ne sklonost ka Hitleru, kako se tvrdi. I on nije ni bio krunisan. A sada je monarhija oterala aristokratiju.
Šta je onda baza britanske monarhije? Britanija je još uvek klasno društvo, i kako će ono funkcionisati i kako će monarhija da funkcioniše kada se odriče aristokratije nije sasvim jasno. Ali jeste u duhu novog pomodarstva.
To bi, navodno, trebalo da bude moderna Britanija pa je u tom znaku na krunisanje pozvan neobično veliki broj estradnih ličnosti. Ali, zanimljivo, niko od legendi “Bitlsa” i “Roling stonsa”, koji su simbol moderne Britanije, nije pozvan na krunisanje. Kultura brisanja.
Umesto tradicije izmišljen je novi običaj, “zakletva naroda”. Predloženo je da se kraljevi podanici u Ujedinjenom Kraljevstvu i zemljama Komonvelta u kojima je on šef države, a ima ih 12, pred svojim televizorima i velikim ekranima u parkovima i trgovima zakunu novom kralju. Jer, rečeno je, on je “narodni kralj”.
Ta ideja je u javnosti izvrgnuta ruglu. To je onda “politički kralj”, poručivano je na društvenim mrežama a u javnosti je upozoreno da u demokratskom društvu vladari treba da se zaklinju narodu a ne narod vladaru. Bilo je i ciničnih komentara pa se tako primećuje da se od ljudi traži da se pred malim ekranima zaklinju na vernost vladaru samo u Severnoj Koreji. Sve je predstava, kao televizijska emisija. Onda se pred samo krunisanje od toga odustalo pa je saopšteno da je to prepušteno svačijoj želji. Ali od same ideje se ipak nije odustalo.
Britanija-neka nova religija
Novina je i odnos prema religiji. Malo je poznato da je Ujedinjeno Kraljevstvo formalno teokratska država. Britanski monarh je kao šef države istovremeno i vrhovni poglavar Engleske crkve. U tom duhu je i zakon da se monarsi ne mogu da žene ili udaju za katolike. Ali, sada je izgleda drugo vreme pa se mora slediti multietnička i multireligijska moderna Britanija pa se novi kralj predstavio ne samo kao vrhovni poglavar Engleske (protestantske) crkve nego i kao zaštitnik i svih drugih religija.
To je pomalo naivno gledanje na stvarnost ali u sebi krije ideju da je sada za sve, bez obzira na religijsko poreklo, Britanija na neki način nova opšta religija.
Ovoga puta je po prvi put i kraljeva supruga Kamila, koja ima titulu Kraljice pratioca (Queen Consort) javno krunisana, “izabrana od Boga”. Do sada supruge ili muževi monarha nisu imali taj nivo zvanične ličnosti.
Istorija će takođe zabeležiti da je kralj Čarls III bio i najstariji prestolonaslednik do sada, najduže je čekao. Do Čarlsa je najstariji prestolonaslednik bio kralj Edvard VII, sin kraljice Viktorije, na presto je došao sa 60 godina i vladao samo devet godina.
I pored svih promena koje simbolizuje krunisanje, monarhija kao britansko uređenje nije još dovedena u pitanje ali bi ozbiljan problem mogao da bude nedostatak dovoljnog autoriteta novog kralja. Autoritet monarha je izuzetno važan jer Ujedinjeno Kraljevstvo nema pisani ustav. Vlade se menjaju, neke su uspešne neke nisu, a sve mogu da donose odluke pa je običnim ljudima jedina nada monarh koji ne vlada ali stvori ambijent u javnosti i njegov uticaj se sledi.
Pored nedostatka dovoljnog autoriteta problem je i uplitanje u politiku što je u suprotnosti s formalnim položajem monarha i tradicijom u poslednja dva veka. Kralj Čarls se, međutim, odavno upustio u politiku i to je za veliki deo javnosti problem. Viđen je zaista kao “politički kralj”.
Većina se ne odriče kraljice Elizabete
I to je verovatni razlog zašto je u javnosti, posle smrti kraljice Elizabete, opalo interesovanje za kraljevsku porodicu. Prema istraživanju pro-monarhističkog “Dejli telegrafa”, samo 9 odsto Britanaca je obećalo da će gledati prenos krunisanja a 24 odsto je reklo da će da gleda ako nema ništa drugo da radi. Uoči krunisanja je pokrenuta velika medijska kampanja pa je podrška kralju Čarlsu od marta, kada je bila 39 odsto, pred samo krunisanje porasla na 62 procenta. Nevolja je što je za mnoge i dalje njihov monarh kraljica Elizabeta.
Aktuelna politika se nije mogla izbeći ni u listi poziva za prisustvo ceremoniji krunisanja. Tradicija je da se samo pozivaju kraljevske porodice, ali ovoga puta su pozvani i politički lideri. Američki predsednik nije došao i umesto njega je bila njegova supruga Džil Bajden, ali je glavno bilo to što nije pozvana Rusija. A kada se kralj Čarls ženio Kamilom na venčanju je pevao ruski hor iz Sankt Petersburga.
Takvo je raspoloženje pa je protokol krunisanja donekle izmenjen zbog zabrinutosti da neće biti dovoljno naroda na ulicama. Kraljica Elizabeta se na krunisanje vozila kočijama osam kilometara ulicama Londona prepunim naroda, a kralj Čarls samo dva kilometra pa je delovalo da je došlo mnogo ljudi uprkos kiši. Bilo je, ipak, malo sveta, Britanija ima 67 miliona stanovnika. Mnogi, kako svedoče novinski izveštaji, nisu ni znali da je tog dana krunisanje.
Zato se velike nade polažu u Kamilu, kraljicu pratioca, jer je ona uspela da uspostavi komunikaciju sa narodom. Mediji pak mnogo više pažnje poklanjaju prestolonasledniku princu Vilijamu i njegovoj porodici. Uoči krunisanja je Vilijam imao toliko veliki publicitet kao da se on kruniše.
A jedan deo medija je mnogo više pažnje posvetio pitanju u kojem će redu da sedi drugi Čarlsov sin, princ Hari, koji više nije zvanični član kraljevske porodice, i zašto njegova supruga Megan nije došla u London. On je napustio ceremoniju krunisanja pre kraja i odmah odleteo u Ameriku.
Među senkama krunisanja su i zabrinutosti kakva je sudbina britanske zajednice Komonvelta, u kome su 54 zemlje, mahom bivše britanske kolonije. U vreme krunisanja Belize i Jamajka su najavili da ne žele više da im britanski monarh bude i šef države, a pre nekog vremena na taj korak se odlučio i Barbados. Komonvelt se, utisak je, polako topi jer u mnogim zemljama članicama vlada uverenje da Britanija ne uvažava njihove interese. U aktuelnoj situaciji u svetu, na primer, većina tih zemalja je na strani Rusije i Kine.
Činjenica je da novi monarh dolazi u najnezgodnije vreme za Ujedinjeno Kraljevstvo. Duboka je politička i ekonomska kriza, Britanija je na mnogo načina upletena u rat protiv Rusije u Ukrajini, zaoštravaju se odnosi i sa Kinom i primetno je nezadovoljstvo javnosti. U takvom ambijentu, kao i uvek do sada, jedini oslonac nade je autoritet monarha. Naravno, i kralj Čarls III je suočen sa različitim interesima mnogih centara moći, kao što je to pokazao i ambijent krunisanja. Ne bi, ipak, trebalo sumnjati da će vremenom kralj Čarls uspostaviti neophodni autoritet u javnosti pa bi novine u protokolu krunisanja mogle da budu po onom francuskom: što se više menja sve je više isto.
Piše: Siniša Ljepojević za RT
