Kad obilazi večnu kuću svoga oca, velikog srpskog dramskog umetnika Marka Nikolića, glumica Mina Nikolić mu pušta izvođače koje je najviše voleo: Olivera Dragojevića i grupe The Animals i The Beatles
Od kada je odlučila da hrabrije korača putem koji je sama odabrala pre 12 godina kada je upisala studije glume u klasi profesorke Dragane Varagić, u životu Mine Nikolić (29) počele su da se nižu dobre stvari.
Nekoliko dana pošto je napustila posao konobarice u jednom beogradskom lokalu, sreća joj se osmehnula. Na kastingu je dobila ulogu u filmu “Kafana na Balkanu” u režiji Suzane Purković. U intervjuu Gloriji ćerka našeg istaknutog dramskog umetnika, miljenika nacije Marka Nikolića, objašnjava kako tati pušta muziku koju je voleo kada obilazi njegovu večnu kuću.
– Donedavno sam radila kod druga u njegovom porodičnom lokalu. Dala sam otkaz rešena da se posvetim sebi i da izvučem svoj maksimum u poslu za koji sam se školovala. Meni je rad u kafiću doneo mnogo dobrih stvari. Kafić sam napustila 6. februara, a 18. sam dobila ulogu na kastingu. Za mene je to bio znak da radim pravu stvar.
Vašeg oca Marka Nikolića nema više od četiri godine. Kako danas gledate na njegov odlazak?
– S obzirom na to da sam bila veoma vezana za njega, rekla bih da sam njegovu smrt podnela mnogo bolje nego što sam očekivala. Budući da je duže vreme bolovao, mogla sam da se pripremim za neminovno.
Da je smrt nastupila iznenada, verovatno bih se i danas oporavljala od tog šoka. Jedna koleginica mi je nedavno rekla da ju je smrt oca stigla tek posle deset godina, tako da očekujem nove udare tuge. Nemam potrebu da često odlazim na tatin grob. Posetim ga kad mi se nešto važno desi.
Pričate li tada s tatom?
– Ne, puštam mu muziku, najviše Olivera Dragojevića, Animalse, Bitlse, sve ono što je voleo. Sednem, zapalim mu cigaru. Nisam verovala da ću to činiti. Taj običaj mi je bio stran kada je mama mog druga sinu palila cigaru i sipala koka-kolu na grobu. Sad ja imam potrebu da radim to isto. Ne plačem, najčešće s groblja odem bezbrižna.
Koliko vam otac nedostaje?
– Mnogo. Različite su situacije u kojima osetim potrebu da ga nešto pitam ili jednostavno poželim da je tu, pored mene. Tata me je razmazio, za razliku od mame čiji je zadatak bio da me pripremi za život. Samo je jednom urgirao za mene, o tome je i sam javno govorio. Bila je to mala uloga u filmu “Peti leptir”. Meni je to bila druga uloga u životu, ali sam bila presrećna što sam je dobila. Nije želeo da se bavim glumom ako to ne zaslužujem svojim kvalitetima.
Kakav odnos imate sa mamom Dubravkom, je l’ vam je ona najveća podrška ili najveći kritičar?
– Mama je sve, pre svega najveća podrška. Fotografisala sam je pre neki dan kako čita separat uloge koju spremam pre nego što sam ga ja pročitala. Interesuje je svaki detalj vezan za mene i posao kojim se bavim.
Nema vas u pozorištu. Zašto?
– To mi je bolna tačka. Veoma želim da igram u pozorištu, ali nažalost u ovom trenutku nemam priliku da pokažem šta i koliko mogu. Glumu sam zavolela gledajući oca na teatarskim scenama. Nadam se da će se i meni ukazati šansa izađem na scenu, pred publiku.
Gloria.rs
