Formalno, smeđi i beli pirinač su jedno te isto. Ali braon je nerafinisan, odnosno proizvod od celog zrna, a bela je njegova „lepša verzija“. Mnogima je to poznatije, ali morate shvatiti da pirinač prilikom ljuštenja gubi svoju spoljašnju ljusku (mekinje), koja sadrži mnogo vlakana – 5 puta više nego u belom pirinču, kao i klice koje se sastoje od velikog količina vitamina, minerala i proteina i zdravih masti. Pored toga, ima niži glikemijski indeks, što znači da je bolji za one koji moraju da kontrolišu nivo šećera u krvi.
Nutricionisti ne insistiraju na tome. Da, smeđi pirinač je hranljiviji i zdraviji, ali razlika nije tako velika. Nedostatak vlakana i proteina možete nadoknaditi, na primer, povrćem, kao što je spanać.
Istovremeno, beli pirinač ima svoje prednosti: zdraviji je za ljude koji imaju problema sa gastrointestinalnim traktom, idealan je za užinu pre treninga zbog jednostavnih ugljenih hidrata. Obogaćeni beli pirinač sadrži više folata nego smeđi pirinač, skoro istu količinu selena i nešto manje magnezijuma, mangana i vitamina B3.
A u plusu belog pirinča možete zapisati njegovu cenu, rok trajanja do 2 godine i ukus. Smeđi pirinač ima tendenciju da bude gušći i orašast, a za kuvanje je potrebno duže.
Magazin.novosti.rs
