“Ovaj vrtložni stup plazme visok kao 14 Zemalja prosipao je na Sunce kišu užarenog materijala veličine Meseca”, opisao je događaj astrofotograf Endru MekKarti, koji je takođe nekoliko sati solarnim teleskopom snimao tornado. Ovaj zadivljujući spektakl nije predstavljao pretnju Zemlji. Radi se o poslednjem u nizu zapanjujućih, ali uglavnom bezopasnih događaja na Suncu koji se u zadnje vreme češće zbivaju jer se naša zvezda približava vrhuncu svog 11-godišnjeg solarnog ciklusa.
Tornado je samo vidljiv deo erupcije
Magnetska struktura koja je uzrokovala ovaj tornado zapravo je puno veća od onoga što vidimo.
“Radi se o filamentu polarne krune (PCF). Filament je ogromna, uvrnuta magnetska struktura iznad Sunčeve površine koja se tamo zna zadržati mesecima”, rekao je za Business Insider fizičar Metju Ovens sa Univerziteta Riding u Velikoj Britaniji.
Naime, Sunce je ogromna lopta gorućeg plina i plazme koja se sastoji od vrućih, nabijenih čestica. Kada se one kreću oko Sunca, stvaraju magnetska polja koja izbijaju kroz Sunčevu površinu u obliku filamenata (prominencija).
Za razliku od baklji koje se izbacuju u svemir, filamenti su “usidreni” u zvezdu, odnosno ne odvajaju se od nje. Prominencija se može pokidati i osloboditi baklju, no to nije uvek slučaj. Solarna tornada su uz prominencije još jedan primer “vezivnog tkiva” koje pričvršćuje nevidljivo magnetsko polje za Sunce.
U slučaju ovog tornada prominencija se raspala pa su nabijene čestice pojurile vrtoglavim brzinama kroz svemir. Da je fenomen bio okrenut u smeru Zemlje, verovatno bismo opet videli prekrasne aurore ili zabeležili neke poremećaje u električnim mrežama.
Iako naziv tornado sugeriše da se fenomen vrti, moguće je da se takvo nešto ne događa, kazao je solarni fizičar Sven Vedemejer sa Univerziteta Oslo.
“Imate dve mogućnosti. Ili se radi o rotirajućoj strukturi koju zajedno drže magnetska polja ili o plazmi koja prati neko ranije upleteno magnetsko polje i daje dojam da se rotira, ali se zapravo samo kreće gore-dolje poput blage spirale”, objasnio je.
Sunce je sve aktivnije
Verovatno ćemo videti još upečatljivijih solarnih fenomena u nadolazećim godinama jer se Sunce približava svom solarnom maksimumu. Solarni ciklusi imaju ogroman uticaj na Sunčev sastav, ali ih relativno slabo razumemo. Naučnici smatraju da su verovatno povezani sa solarnim magnetskim poljem.
Otprilike svakih 11 godina Sunčevi magnetski polovi se okreću, severni postaje južni i obrnuto. Ta situacija se podudara s onim što je poznato kao solarni maksimum, kada Sunce izbacuje najviše baklji i koronalne mase (CME) te ima najviše pega. Nakon toga dolazi razdoblje smirivanja aktivnosti, a posle opet kreće razdoblje solarnog maksimuma.
Sada je naša zvezda upravo u toj fazi, odnosno na pragu spomenutog maksimuma. Treba napomenuti da nisu svi solarni ciklusi isti; neki su jači, a neki slabiji. Sadašnje razdoblje ciklusa naše zvezde pokazuje neke zanimljive karakteristike. Naime, Sunčeva aktivnost je od vrlo rane faze trenutnog ciklusa, koji je počeo u decembru 2019., premašila sva očekivanja, prenosi index.hr.
