Osamdesetogodišnje drugarice započele su svoju ambicioznu avanturu 11. januara, kako stoji u blogu koji su njih dve vodile tokom putovanja. Njihova prva stanica bilo je odredište koje nisu posetili ni mnogo iskusniji putnici: Antarktik.
Dolazak do najjužnijeg kontinenta prvo je zahtevao prelazak Drejkovog prolaza, ozloglašenih nemirnih voda između najjužnije tačke Južne Amerike i Južnih Šetlandskih ostrva na Antarktiku.
„Skoro dva dana smo se ljuljali i kotrljali, klizili i spuštali kroz Drejkov prolaz i molile se da preživimo“, navodi Eli Hambi u intervjuu za Si-En-En. „Baš je bilo uzbudljivo.“
„Ali kada smo zakoračile na tlo na Antarktika, sve se to zaboravi“, priseća se Eli. „Lepota Antarktika je prosto neverovatna. Videti pingvine, sante leda i glečere – bilo je neverovatno.“
Posle tog prvog hrabrog poduhvata, prijateljice su posetile 18 zemalja na svih sedam kontinenata. Takođe, usput su stekle verne pratioce na društvenim mrežama koji su redovno pratili avanture „putujućih baka“ na Tiktoku, Instagramu i Fejsbuku.
Doktorka Hejzelip navodi da je Eli upoznala posle muževljeve smrti 1999. godine koji joj je „u srce usadio želju da svakog leta sa unucima idemo na putovanja“. To ju je dovelo do medicinske misije u Zambiji, projekta koji su vodili Hambi i njen muž u južnoj Africi. Njih dve su se zbližile jer su obe volele da putuju i prioritet im je bilo sticanje novih iskustava, a ne komfor i ekskluzivna letovališta.
Kada je muž Eli Hambi preminuo 2005. godine, još više su se zbližile kao udovice, a ideja za put oko sveta nastala je nekoliko godina pre nego što je svaka od njih trebalo da napuni 80 godina.
„I tako, otprilike četiri godine pre nego što ćemo napuniti 80 godina, jednog dana sam joj spomenula: ‘Eli, zar ne bi bilo zabavno da sa 80 godina obiđemo svet za 80 dana?’“
Na svojoj veb-stranici, Hambi i Hejzelip kažu da su putovanje posvetili svojim pokojnim muževima, Keliju i Donu. „Nedostajete nam i želimo da se pridružite našoj avanturi“, napisale su.
Prvobitno, plan je bio da krenu 2022. godine kada su napunile 80, ali im je kovid poremetio planove. Tako smo otišle ove godine, a naša tema je bila: „Sa 81 i još uvek u bekstvu“.
Tokom protekla tri meseca, prijateljice su jahale kamile u Egiptu, družile sa slonovima na Baliju, plesale u Nepalu i uživale u aurori borealis u Finskoj. I uprkos izazovima koje međunarodna putovanja predstavljaju, najbolje prijateljice kažu da se za tih 80 dana nikad nije bilo nesporazuma.
„Obe smo veoma nezavisne, veoma tvrdoglave. Ali čini se da jedna drugoj ostavljamo dovoljno prostora“, kaže Eli Hambi. „Mi se jednostavno razumemo i znamo da je ovo dobra stvar koju radimo i na neki način poštujemo osećanja jedna drugoj.“
Za Hambijevu, vrhunac putovanja bili su ljudi koje su sreli na putu. „Divni su predeli kroz koje smo prošli, ali stvari koje najviše pamtimo su ljudi koje smo sretale“, dodaje.
„Upoznali smo neke od najdivnijih, najljubaznijih, najdruželjubivijih ljudi na svetu. Sada imamo prijatelje širom sveta koje jako volimo.”
„Uvek smo naglašavale kada smo krenule da nismo planirale odmor. Planirale smo avanturu. I svaki dan je bio avantura.”
Iako su Hambi i Hejzelip završile svoju svetsku turneju i vratile se kući u Teksas, već planiraju svoje sledeće putovanje, otkrile su za Si-En-En.
Za sve putnike koji se plaše da se upuste u ovakvu avanturu zbog jezičke barijere Elu Hambi daje ključni savet: „Kažemo da za Sendi i Eli, postoji jedan jezik, a to je osmeh. I otkrile smo da je to činilo čuda jer smo često bile svesne da mnogi ne govore engleski. Ali osmeh pokriva sve jezike.”
Takođe ohrabruju svoje vršnjake da ne dozvole da ih starost sputava. Osim nekih malih ustupaka – poput odluke da ne voze motor na Baliju iz straha da će pasti – navode da njihova dob nije uticala na maršrutu putovanja. Uverene su da bi njihova deca, čak i da im se nešto loše dogodilo na putovanju, „bila mirna znajući da radimo ono što apsolutno želimo“, ističe Sendi Hejzelip.
Svoje godine smatra kao „savršeno doba“ za putovanje. „Starenje vam daje malo mudrosti u donošenju odluka“, napominje ona. „I to je zabavan deo. Mislim da u ovim godinama toliko cenim lepotu i zaista mogu da je upijem. Za mene je ovo bilo savršeno doba. Zahvalna sam bogu što sam ovo doživela.”
