Već godinama Waymo kompanije Alphabet i General Motorsov Cruise šalju svoja kompjuterima opremljena vozila na ulice San Franciska i drugih američkih gradova.
Zoox, kompanija u vlasništvu Amazona, nedavno je takođe testirala svoja autonomna vozila na javnim putevima. Prije ili kasnije, robotizovani automobili bi mogli da preuzmu ulogu taksija.
Možda već za koju godinu, u zavisnosti od toga sa koliko će se pravnih prepreka spomenute i druge kompanije susresti na putu do samovozećih taksija, piše Tportal.
Korišćenje taksija bez vozača moglo bi zvučati primamljivo, naročito onima koji ne vole baš da se raspričaju sa taksistom dok se voze od tačke A do tačke B.
Unesete lepo adresu ili naziv lokacije do koje želite da stignete i pustite “robota” da se pobrine za to kako ćete tamo doći, dok vi sanjarite, dremate ili skrolujete po smartfonu na zadnjem sedištu.
Robotima je potrebna vaša pažnja
Ali to neće biti tako jednostavno. Robotu je, u stvari, potreban bar deo vaše pažnje. Za ovo se, na primer, može koristiti zvuk.
Robotski taksiji moraju da pribegnu nizu zvukova kako bi vodili putnika tokom vožnje i odvraćali ga od gluposti koje bi mu mogle pasti na pamet. Uglavnom, to su standardni zvuci za automobile, kao što je alarm kada ostavite otvorena vrata i upozorenja kada treba da zakopčate pojas ili kada se ruta promeni.
Izazov je pretvoriti ih u način komunikacije koji je jasan kao kod ljudi.
U kompaniji Zoox su dizajnirali čitav niz zvukova za svoja vozila, poput sporog ambijentalnog zujanja koje bi trebalo da umiri putnike. Za njih je zadužen Džeremi Jang, klasično školovani muzičar koji je ranije radio za brojne korporacije.
Tako je, na primer, dizajnirao zvuk obaveštenja za Skype for Business i zvuk obaveštenja o spoju za Tinder. Rad za Zoox-om se razlikuje po tome što zvuci za robo-taksi moraju da prenesu niz poruka koje mogu biti sve hitnije i hitnije.
Teško ih je ignorisati
U kompaniji Zoox rade na stvaranju iskustva za gluve ili nagluve osobe koje se ne oslanjaju na zvučne signale. Takođe razvijaju zvukove kada nešto krene naopako, poput nesreće, ali ih još nisu implementirali.
Ako se ovako nešto dogodi, vozač može da dodirne ekran osetljiv na dodir na naslonu sedišta i da kontaktira osoblje za podršku putem glasovnog poziva ili SMS-a.
Neki zvuci su dizajnirani da privuku vašu pažnju. Tako postoje zvuci za otvaranje i zatvaranje vrata, a cvrkutavo upozorenja za sigurnosni pojas postaje sve upornije.
Dizajnirani su kao zapovedni, ne bi li privukli pažnju na dovoljno iritirajući način da ih je teško ignorisati.
Zvuci su takođe potrebni izvan kabine vozila. Motori električnih vozila su tihi, čak veoma tihi pri malim brzinama, kada se dovoljno ne čuje ni zvuk kotrljanja točkova.
Da bi sprečili nesreće do kojih bi moglo doći jer ljudi ne znaju da im se takva vozila približavaju, proizvođači električnih automobila su obavezni da u njih ugrade veštačke zvukove kako bi zamenili buku motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
U SAD, kompanije za električne automobile pridržavaju se standarda koje je postavila Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima. Stoga moraju da emituju zvukove pri brzini manjoj od 48 kilometara na sat i održavaju ih u određenom opsegu decibela.
Kako umiriti korisnike?
Automobilske kompanije su osmislile razne vrste kreativnih zvučnih pejzaža.
Rivianov prepoznatljivi ton evocira prirodne zvukove kao što su zov ptica i nežno žuborenje potoka, a BMW se udružio sa poznatim kompozitorom Hansom Cimerom da ih stvori za njih.
Robo-taksi kompanije Zoox koristi pomalo zastrašujući zvuk da brzo upozori pešake koji pokušavaju da pređu put mimo pešačkog prelaza i druge koji bi mogli da stanu na put automobilu bez vozača.
Jangov dizajn inspirisan je bukom koju prave tramvaji u San Francisku. Kada se tramvaj kotrlja duž šina, konektori iznad dalekovoda mogu da zveckaju, odašiljujući oštar zvuk koji se probija kroz buku drumskog saobraćaja.
Budućnost u kojoj električna vozila dominiraju krajolikom i svaki brend vozila ima svoj zvučni zapis mogla bi stvoriti neujednačenu kakofoniju. Barem neki dizajneri stoga nastoje da stvore zvukove koji ne pogoršavaju tu buku.
Proizvođači robo-taksija imaju još jedan motiv kada je u pitanju zvučni dizajn: žele da njihova vozila budu privlačna korisnicima.
Ljudi su skeptični prema robotima, posebno onima čiji je zadatak da nas transportuju velikim brzinama. Prijateljske, umirujuće melodije i uporni, ali ne previše zahtevni zvučni signali treba da budu praktični, ali i da ulivaju poverenje kod korisnika, piše Wired.
