Rezultati istraživanja u budućnosti mogli bi da se primenjuju u tretmanima plodnosti, uključujući i istopolne parove, i pomognu u sprečavanju izumiranja ugroženih životinja.
Međutim, naučnici upozoravaju da je potrebno sprovesti još mnogo istraživanja pre nego što kultivisane ćelije budu mogle da se koriste za izradu ljudskih jajašaca u laboratoriji.
„Očekuje se da će primena na ljudima trajati dugo, možda 10 ili više godina. Čak i ako se primeni, nikad ne znamo da li su jajne ćelije dovoljno bezbedne za proizvodnju bebe,“ rekao je Hajaši.
Ćelije reprogramirane iz mišjih repova
Istraživači su iskoristili ćelije kože iz repova potpuno odraslih muških laboratorijskih miševa, koje, kao i kod muškaraca, sadrže jedan X i jedan Y hromozom, i pretvorili ih u indukovane pluripotentne matične ćelije ili iPSC – vrstu ćelije koju su naučnici reprogramirali u embrionalno stanje.
Ovaj proces genetskog inženjeringa, koji uvodi specifične gene za stvaranje ćelija koje oponašaju embrionalne matične, prvi je počeo da primenjuje Nobelovom nagradom ovenčan naučnik Šinja Jamanaka.
Kada se iPSC uzgajaju u laboratoriji, nekoliko njih spontano izgubi Y hromozom, koji nije neophodan za rast ove određene vrste ćelija, stvarajući „XO“ ćelije, objasnio je Hajaši.
Istraživači su uzgajali XO ćelije i otkrili da su neke razvile dva X hromozoma kao rezultat pogrešnih ćelijskih deoba – što ih čini hromozomski ženskim. Tretiranje XO ćelija jedinjenjem koje se zove reversin povećao je broj XX ćelija, otkrili su istraživači.
Odatle je tim pretvorio XX ćelije u primordijalne zametne ćelije, prekursore jajnih ćelija i spermatozoida, koje su naknadno programirane sa signalima koji ih pretvaraju u jajne ćelije. Nakon što su oplođena spermom i implantirana u matericu miša, jajašca su stvorila živo potomstvo.
Neizvesna primena na ljudima
„Ova je studija posebno zgodna jer iskorišćava greške za koje je poznato da se javljaju tokom kulture XY ćelija, koje dovode do gubitka Y hromozoma i kasnijeg dobijanja drugog X hromozoma, što rezultira XX ćelijama koje su sposobne da generišu žive potomke“, rekao je Rod Mičel, profesor razvojne endokrinologije u MRC Centru za reproduktivno zdravlje na Univerzitetu Edinburg u Škotskoj.
„Međutim, njegova potencijalna primena za ljude (npr. za istopolne parove) ostaje neizvesna. U studiji na miševima, vrlo malo embriona generisanih korišćenjem mišjih ćelija rezultiralo je živim potomcima, a poslednji koraci potrebni za pretvaranje zametaka u jajašca nisu bili pouzdano reprodukovani korišćenjem ljudskih ćelija“, zaključio je Mičel, a piše
