Momak iz Grand Sinta, predgrađa Dankerka, pre tačno pet godina nalazio se na najvišoj poziciji u karijeri, na desetom mestu.
Sada je posle niza povreda, operacije i depresije u koju je upao, pao na 459. mesto na svetskoj listi.
U razgovoru za “Ekip” otvorio je dušu o tome kako se osećao u proteklom periodu.
“Dve nedelje bio sam u bolnici u Nicu u hiperbaričnoj komori kako bi mi to pomoglo da mi rana zaraste brže. Bio sam okružen bolesnim ljudima, koji umiru, koji su u terminalnoj fazi kancera, a ja sam tamo bio zbog slomljenog rebra. To može da pomogne da stavite stvari u perspektivu, ali mene je to dotuklo“, priznaje Puj.
On kaže da je postajao sve negativniji.
“Otkrio sam svoju tamnu stranu i upao sam u depresiju koja me je posle Rolan Garosa, Vimbldona dovela do toga da spavam svega sat vremena i da počnem da pijem. Nisam mogao oka da sklopim. Bio sam sa trenerom Feliksom Mantiljom. Ušao sam u sobu i počeo da gledam u plafon. Tonuo sam u nešto užasno. Svakog jutra, Feliks bi me pitao, ‘ti ne spavaš?’. ‘Da, da, imam alargije, na grinje, na polen, travu’. Lagao sam ga. Zatvarao sam se u sebe, nisam nikom pričao. Jer nisam od onih momaka koji mnogo govore. Na trening sam stizao iscrpljen, što je bilo iritirajuće. Bio sam u lošoj fazi. I doneo sam odluku da prestanem. Inače bih se našao u bolnici Sveta Ana, među ludacima“, zaključio je Puj.
Puj je najveći grend slem uspeh imao na Australijan openu kada je igrao polufinale.
Sada ima veliki cilj, da nastupi na Olimpijskim igrama 2024. u Parizu.
B92.
