Pomeranje vremena može da “izbaci” naše telesne satove iz usklađenog ritma.
Pomeranje sata utiče na cirkadijalne ritmove tela – fizičke, mentalne kao i promene ponašanja. Naša tela očekuju da se određene stvari dogode u određeno vreme u toku dana (poput spavanja, buđenja i jedenja) na osnovu sunčevih signala i toga što radite te stvari iznova i iznova u isto vreme svakog dana.
Kada promenite tu rutinu, čak i za sat vremena, vaši cirkadijalni ritmovi se blago poništavaju. Tačnije, cirkadijalni ritmovi postaju blago neusklađeni u odnosu na vreme na satu, što može da odbaci vreme nekoliko dnevnih procesa koji se dešavaju u telu (kao što su san, varenje i kardiovaskularno funkcionisanje).
Doktor Dragan Hrnčić, profesor Medicinskog fakulteta u Beograd, gostujući svojevremeno u Jutarnjem programu, objasnio je uticaj pomeranja sata na rad srca.
“Podaci nisu preterani, studije su to dokazale u razvijenim zemljama kao što su SAD, gde ima veći broj vremenskih zona i samim time hronobiologija je polje koje se više istražuje. Potom skandinavske zemlje, koje imaju specifičan odnos perioda dnevne svetlosti i njenog odsustva. Studije iz tih zemalja pokazuju da na populacionom nivou, kada gledamo širu sliku a ne pojedinca, na dan pomeranja sata i posle prelaska na letnje računanje vremena, postoji značajno veća incidencija infarkta miokarda i atrijalne fibrilacije. Pomeranje sata dovodi i do pada koncentracije, do povećanog broja saobraćajnih nesreća, jer zbog tog ukradenog sata nama se smanjuje kvalitet sna”, objasnio je lekar.
“Prelaskom na letnje vreme, mi se noću izlažemo jednom dodatnom satu svetlosti, dodatno odlažemo produkciju melatonina, glavnog hormona koji telo proizvodi preko noći, on se preko dana ne luči. A upravo je melatonin odgovoran za kvalitet sna”, rekao je on tada.
