Ponovnom analizom podataka koje je Voyager 2 prikupio pre skoro 40 godina sugeriše da dva satelita Urana mogu imati aktivne okeane ispod svojih smrznutih površina.
Ako se dokaže da tečni okeani postoje ispod površine Uranovih satelita, mogli bi da se dodaju na listu potencijalnih domaćina života.
Naučnici veruju da Miranda i Arijel, najmanji i drugi najmanji od pet glavnih Uranovih meseca, izbacuju paru – za koju veruju da potiče iz podzemnih okeana.
Objavljujući nalaze u časopisu Geophysical Research Letters, tim predvođen Laboratorijom za primenjenu fiziku Džons Hopkinsa (APL) rekao je da sateliti “dodaju plazmu u svemirsko okruženje preko nepoznatog i misterioznog mehanizma” – što bi se moglo pripisati okeanima.
“Nije neuobičajeno da su merenja energetskih čestica preteča otkrivanja sveta okeana”, rekao je Ijan Koen, naučnik u APL-u i vodeći autor nove studije.
Podaci koji ukazuju na mogućnost podzemnih okeana potiču iz podataka o česticama i magnetnom polju koje je Voyager 2 poslao pre toliko godina.
Ovi podaci dali su neke od prvih nagoveštaja da su Evropa i Encelad imali okeane, javlja Euronews.
Voyager 2 je jedina ljudska svemirska letelica koja je posetila Uran – a rastuće interesovanje za povratnu misiju na Uran, ali i Neptun dovelo je do toga da nekoliko istraživačkih timova ponovo pogleda stare podatke.
(Telegraf.rs)
