Istraživači sa Univerziteta za tehnologiju u Sidneju (UTS) razvili su tehnologiju biosenzora koja će nam omogućiti da raznim uređajima, poput robota i mašina, upravljamo isključivo mislima.
Napredni interfejs mozak-računar razvili su profesori tamošnjeg Fakulteta inženjerstva i informatike u saradnji sa australijskom vojskom i njihovim odeljenjem za inovacije.
Grafen i silicijum
Motivi vojske su jasni, ali ova tehnologija bi lako mogla da se primeni i u civilnom društvu, od proizvodnje, preko vazduhoplovstva do zdravstva, omogućavajući na primer osobama s invaliditetom da upravljaju invalidskim kolicima ili rade s protetikom.
Tehnologija upravljanja bez pomoći ruku i glasa funkcioniše i izvan laboratorijskih uslova, bilo kada i bilo gde, i čini suvišnima konzole, tastature, ekrane osetljive na dodir pa čak i tehnologiju prepoznavanja gestikulacija rukama, objašnjavaju istraživači. Oni su prenosive suve senzore razvili korišćenjem vrhunskog grafenskog materijala u kombinaciji sa silicijumom. Na taj način su prevazišli probleme korozije, izdržljivosti i otpornosti na kontakt s kožom.
Proširena realnost
Nova studija, objavljena u časopisu ACS Applied Nano Materials, pokazuje kako su grafenski senzori razvijeni u UTS-u veoma provodni, jednostavni za korišćenje i nadasve robusni. Senzori sa šestorougaonim uzorkom postavljeni su preko poleđinskog dela skalpa kako bi otkrili moždane talase iz vidnog korteksa. Senzori su otporni na teške uslove pa mogu da se koriste u ekstremnim radnim okruženjima.
Korisnik na glavi nosi sočivo za proširenu realnost koje prikazuje bele treperave kvadratiće. Koncentrisanjem na određeni kvadrat, biosenzor hvata moždane talase operatera, a dekoder prevodi signal u naredbe.
Vojna testiranja
Tehnologiju je nedavno demonstrirala australijska vojska, a vojnici su upravljali četvoronožnim robotom Ghost Robotics koristeći interfejs mozak-mašina. Uređaj je omogućio upravljanje robotskim psom s preciznošću do 94%.
Ova tehnologija može da izda najmanje devet različitih naredbi u dve sekunde, a istraživači su posebnu pažnju posvetili minimizovanju šuma iz tela i okoline kako bi se dobio jasniji signal iz mozga operatera.
