Ciljanjem na ovaj molekul, budući lekovi bi mogli da se bore protiv ove otpornosti i spasu živote, piše belgijski dnevnik Le Suar.
Tim profesora Blanpena objavio je to u naučnoj reviji Nature, što je veliko otkriće koje bi moglo da revolucioniše budućnost lečenja raka: “Već nekoliko godina radimo na razumevanju otpornosti određenih karcinoma na hemoterapiju”.
Neke ćelije raka su mnogo otpornije od drugih. Ćelije koje prave EMT – epitelno-mezenhimsku tranziciju – odnosno proces kojim se odvajaju od drugih ćelija da bi se proširile po celom telu, posebno su otporne na hemoterapiju. Ove ćelije proizvode metastaze i uzrok su određenih vrlo agresivnih karcinoma dojke, pluća ili pankreasa.
“Vrlo brzo smo identifikovali da je određeni molekul prisutan u EMT ćelijama, a ne u ćelijama koje nisu otporne”, objašnjava profesor za Le Suar. Taj molekul je protein RHOJ. Istraživači su otkrili da to omogućava ćelijama raka sa EMT da se odupru tretmanima hemoterapije. S tim što su ostavili mogućnost da poprave svoju DNK oštećenu hemoterapijom i tako izbegnu ćelijsku smrt. “Ovo očigledno otvara velike izglede za razvoj lekova koji bi mogli posebno da ciljaju RHOJ kako bi ga inhibirali i tako omogućili da hemoterapijski tretman funkcioniše“, objašnjava Mod Debonji, prva autorka ove studije koja je radila na ovom važnom otkriću.
Profesor objašnjava da su donedavno mislili da je skoro nemoguće inhibirati ovu vrstu proteina. Međutim, istraživanja su pokazala da je to sasvim moguće i trenutno su u toku kliničke studije za testiranje lekova koji ciljaju protein RAS.
“Isto možemo zamisliti i za RHOJ u budućnosti. Sada je na farmaceutskoj industriji da iskoristi ovo otkriće i pokrene istraživanje kako bi pronašao molekule koji su sposobni da inhibiraju RHOJ”. Očekivanja su da će otkriće Debonji i profesora Blanpena izazvati nadu, ali i uzbuđenje u oblasti onkoloških istraživanja u svetu.
