Potražnja gasa u EU smanjena je za 13 odsto, što je najveći pad u potražnji ikada zabeležen, ali je za njega plaćeno ukupno 390 milijardi dolara – značajno više nego godinu dana pre, kada je za više gasa potrošeno mnogo manje para: 120 milijardi dolara.
Nemačka je, na primer, potrošila 15 odsto gasa manje ove godine u odnosu na prošlu. A cenu te “uštede” najbolje zna njena posrnula industrija.
Koliko su bili uspešni planovi Evropske unije da “nikad viđenim” sankcijama slome Rusiju, zbog toga što je otpočela Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, pokazuju i zvanični podaci IAE.
Ruski udeo u evropskoj potražnji gasa pao je sa 40 odsto u 2021. na svega deset odsto u prošloj godini. Ali, dok je 2021. od prodaje gasa EU Rusija prihodovala sa 41 milijardom dolara, prošle godine od deset odsto gasa uvezenog u zemlje evropskog bloka zaradila je čak 94 milijarde dolara.
Kada se pogledaju podaci IAE o tome šta je najviše doprinelo smanjenju potrošnje gasa u EU ponovo se vidi lice i naličje evropskih sankcija Moskvi i sva istinitost reči u EU mnogo kritikovanog mađarskog premijera Viktora Orbana da je Evropa ovakvim nepromišljenim merama pucala sebi u pluća.
Dakle, smanjenju potrošnje gasa nije doprinela ni diversifikacija izvora snabdevanja ni veće oslanjanje na obnovljive izvore energije, u koje Brisel polaže tolike nade, već toplo vreme i smanjenje proizvodnje u industrijskom sektoru.
Dok je toplo vreme krajnje nepouzdan faktor koji već sledeće godine može da dovede do sasvim suprotne situacije, skoka potražnje za gasom zbog hladnog vremena, što se konstatuje i u izveštaju IAE, smanjenje proizvodnje pokazuje obim krize.
Nikakvi propisi, uputstva, saveti i preporuke o smanjenju potrošnje, a bilo ih je onoliko, nisu toliko doprineli smanjenju potrošnje gasa koliko jedan jedini faktor: nagli skok cene ovog energenta. A ona je počela ponovo da skače upravo sa “kažnjavanjem Rusije” evropskim sankcijama. Ako se tome doda još jedan bitan faktor, dizanje u vazduh dela evropske energetske infrastrukture, gasovoda “Severni tok” u septembru prošle godine, može samo da se zamisli kako će izveštaj IAE o evropskoj energetskoj krizi izgledati kada budu analizirali ovu godinu.
Što se tiče one prošle, najveće smanjenje potražnje za gasom zabeleženo je u industrijskom sektoru koji je plavog energenta potrošio 25 odsto manje nego 2021. godine. Najveći deo tog smanjenja, nešto više od polovine, prouzrokovano je smanjenjem proizvodnje.
Zbog skoka cena energenata, nekoliko fabrika smanjilo je proizvodnju, u nekim slučajevima odlučili su se da uvoze gotove proizvode iz zemalja van EU umesto da ih proizvode u svojim pogonima po višoj ceni, konstatuje se u izveštaju IAE.
Uvoz gotovih proizvoda ili poluproizvoda, doveo je do toga da pad u industrijskoj proizvodnji bude samo oko osam odsto, iako su fabričke mašine bile zaustavljene zbog visoke cene gasa.
Industrijski sektor, takođe, potrošio je oko sedam milijardi kubnih metara gasa manje zahvaljujući prelasku sa gasa na naftu – još jedan energent koji se uvozi i za koji je EU u značajnoj meri bila oslonjena na Rusiju i takođe ga je sada sankcionisala.
Domaćinstva, javne i komercijalne zgrade u godini za nama smanjile su potrošnju gasa za oko 20 odsto, pre svega zahvaljujući toplom vremenu. Za grejanje prostorija 2022. godine bilo je potrebno u proseku 12 odsto manje gasa u odnosu na godinu pre. “Energetsku efikasnost” i u slučaju domaćinstava, javnih i komercijalnih zgrada EU je postigla zahvaljujući visokim cenama gasa, a ne zahvaljujući, na primer, većoj upotrebi zelene energije.
Smanjenje od najmanje sedam milijardi kubnih metara gasa 2022. u odnosu na godinu dana pre proizvod je “promena u ponašanju”, energetskog siromaštva i prebacivanja na naftu. Potrošači su smanjili svoje termostate u proseku za 0,6 stepeni, smanjeno je grejanje i upotreba tople vode u komercijalnim i javnim zgradama.
Takođe, uštedama je doprinelo i energetsko siromaštvo: mnogi potrošači smanjili su potrošnju zbog visokih računa, zbog čega su im ili domovi bili hladni ili su se prebacili na jeftinija “prljava” goriva poput peleta, uglja, otpada ili nafte niskog kvaliteta.
Poboljšanje energetske efikasnosti zgrada, zamena bojlera, na primer, doprinela je da potražnja za gasom bude za 3,5 milijardi kubnih metara manja nego 2021.
Proizvodnja struje je jedini sektor u kojem je potražnja za gasom bila veća u prošloj nego u godini koja joj je prethodila. U izveštaju se beleže i neke promene u energetskom sektoru, poput toga da je u ovoj oblasti utrošeno 11 milijardi kubnih metara gasa manje zahvaljujući tome što je 2022. instalirano 50 gigavata energije vetra i sunca.
Međutim, padu u potražnji gasa u oblasti energetike najviše je doprinela smanjena potrošnja struje i to ponovo zbog vremenskih uslova. Zbog smanjenja proizvodnje u nuklearnim i hidroelektranama koje traje iz godine u godinu, bilo je potrebno više gasa za proizvodnju struje.
Sa ulaganjem nada u obnovljive izvore energije, IAE u zaključku svog izveštaja upozorava da će snabdevanje gasom ostati problematično i u 2023. godini “sa neobično širokim spektrom neizvesnosti i rizika”.
Među njima je mogućnost potpune obustave isporuka ruskog gasa Evropi preko gasovoda, teže snabdevanje LNG-om kako se kineski uvoz ovog energenta oporavlja, ali i vreme koje zbog visokih ili veoma niskih temperatura može dovesti do dodatnog pritiska na tržište gasa. Za nastavak rasta obnovljivih izvora energije uočenog u 2022, takođe, bili bi potrebno trajni politički napori, navodi IAE.
Osim trajnih političkih napora, koji se navode u izveštaju, i u slučaju obnovljivih izvora energije vremenski uslovi su jedan od odlučujućih faktora, što se u izveštaju ne navodi.
Kao što se “zelena Evropa” nije mnogo dvoumila da se vrati uglju čim je počela energetska kriza prouzrokovana sankcijama koje je EU uvela Rusiji zabranjujući uvoz njenog gasa i ne mareći mnogo za sabotažu na “Severnom toku”, tako se i u slučaju obnovljivih izvora ipak ne napuštaju oni konvencionalni.
Iako mogu da proizvedu značajnu količinu struje, problem s obnovljivim izvorima je što za veoma kratko vreme može da dođe do oštrog pada u proizvodnji, kao kada je u novembru prošle godine proizvodnja energije iz vetra u Velikoj Britaniji za 40 sati opala sa 16,4 gigavata na 0,4 gigavata, što je bilo jednako isključivanju 14 nuklearnih elektrana. A u takvim slučajevima, da bi se održala stabilnost mreže, potrebno je priključiti drugi izvor snabdevanja – na primer struju proizvedenu iz gasa.
RT
