Parlamentarna procedura nastavljena je dan posle šestog najmasovnijeg protesta radnika od početka godine, na kojem se, prema podacima sindikata, na ulicama francuskih gradova okupilo 3,5 miliona ljudi, dok je policija saopštila da ih je bilo upola manje. Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije kaže za RTS da je u francuskom društvu još od Francuske revolucije, borba za radnička prava klasna borba, i to je jedna konstanta, gde su Francuzi osetljivi na sve što može da utiče na njihov socijalni položaj i na položaj najranjivijih kategorija.
Aleksandra Kolaković je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavila da je noćas usvojena sedma tačka, kojom se starosna granica pomera sa 62 na 64 godine. “To je bila tačka oko koje su se najviše sporili i preko 7.000 amandmana je bilo podneto. To je bila želja opozicionih partija, kako bi se akumulirale snage za protest”, kaže Kolakovićeva.
položaj i na položaj najranjivijih kategorija.
Aleksandra Kolaković je gostujući u Dnevniku RTS-a izjavila da je noćas usvojena sedma tačka, kojom se starosna granica pomera sa 62 na 64 godine. “To je bila tačka oko koje su se najviše sporili i preko 7.000 amandmana je bilo podneto. To je bila želja opozicionih partija, kako bi se akumulirale snage za protest”, kaže Kolakovićeva. Razgovor Jelene Terzić sa Aleksandrom Kolakovićhttps://imasdk.googleapis.com/js/core/bridge3.560.0_sr.html#goog_80572500500:00/09:37
Pre toga je, dodaje, francuska Vlada formirala nezavisnu Komisiju, koja je donela zaključke o tome da li je Francuskoj neophodna penziona reforma, a rezultat je da sve strane – i one koje su za i one koje su protiv – upravo koriste glavne argumente iz tog izveštaja u svoju korist. “Ni to nije uspelo da spreči demonstrante”, napominje Kolakovićeva.
Prema njenim rečima, to je jedan od najvećih protesta u ovom talasu i jedan od najvećih protesta u poslednjih 30 ili 40 godina, ne samo po masovnosti, nego i po broju različitih vrsta profesija i sindikata koji su izašli na ulice.
“Može se reći da ovaj protest nije ni stao između 7. i 11. marta, jer i danas postoji blokada na univerzitetima. Danas je neka vrsta omladinskog dana, gde bi oni koji su najmlađi, koji bi trebalo da dočekaju penziju za četrdesetak godina, u stvari, najviše zainteresovani, kao i oni koji su blizu penzije. Juče je protest spojen sa protestom za prava žena. Francuska Vlada je pokušala da oslabi argumente demonstranata, pominje se da bi mogao da bude povećan minimalni iznos penzije, tu su i mere koje omogućavaju da se prevaziđe ekonomska kriza”, dodaje Kolakovićeva.
Navodi da postoje amandmani koji su podneti i vodi se borba oko toga da li će se određene socijalne kategorije stanovništva sačuvati tom reformom.
“Ono što se najviše zamera predsedniku Makronu je da to nije samo pitanje ove penzione reforme, već čitavog socijalnog sistema. Postoje predlozi da se najbogatiji najviše oporezuju”, navodi Kolakovićeva.
Ističe da je u francuskom društvu još od Francuske revolucije, borba za radnička prava klasna borba i da je to jedna konstanta – Francuzi su osetljivi na sve što može da utiče na njihov socijalni položaj i na položaj najranjivijih kategorija.
“Dok se raspravlja o penzionoj reformi, pojavio se podatak da je 10 najbogatijih Francuza od početka pandemije uvećalo bogatstvo nekoliko puta. Iz partije Melanšona insistiraju da se protestu pridruže studenti, dok je Valeri Pekres iz redova republikanaca podnela tužbu protiv jednog od funkcionera Melanšonove partije, velike su borbe”, ukazuje Kolakovićeva.
Sada se, kaže, vidi da Makron nema tu apsolutnu većinu.
“Međutim, sada ta Vlada dosta dobro funkcioniše, ona je često podržana od strane republikanaca. Ova penziona reforma je prošla donji dom Parlamenta, sada je u Senatu, gde smo videli da je prošla dosta dobro sa 201 glasom za i 115 protiv. Tako da se čini da će ova penziona reforma verovatno biti usvojena, da li uz određene izmene, videćemo. Sama premijerka Elizabet Born ima veliko iskustvo sa štrajkovima, rekla je da je ovo dobar znak i da je potrebno da se ujednače pojedini delovi same reforme. To je naišlo na kritike, ali ono što je važno je da su oni spremni na određene ustupke. Očekivano je da će se protesti nastaviti”, navodi Kolakovićeva.
Prema njenim rečima, rat u Ukrajini je učinio da se lideri na Zapadu čvršće povežu i da prevaziđu razlike.
“To je povezano i sa novom međunarodnom arhitekturom. Kada je reč o odnosu prema Rusiji i pomoći Ukrajini, pre svega vojnoj, tu postoje razlike. Razlike su što Britanija ima agresivniji pristup i diskurs, dok Francuska nastoji da negde smiri situaciju i da se postavi u ulozi arbitra i Makron se tu postavlja kao lider ne samo Evrope nego čitavog Zapada. Naravno postoje problemi koje Francuska i Britanija vuku još iz Bregzita. Tu je onda i ona čuvena kupovina podmornica od strane Australije, gde su francusko-američki odnosi relaksirani, dok su francusko-britanski odnosi ostali nerelaksirani nakon toga, tako da je ovo u tom smislu značajna poseta. Govori nam o tome da se Zapad okuplja oko te ideje pomoći odbrani Ukrajine”, napominje Kolakovićeva.
Uoči posete britanskog premijera Rišija Sunaka Francuskoj, britanska ambasadorka u Parizu u intervjuu francuskim medijima govorila je o inicijaciji nove antante, u smislu novog razumevanja između Francuske i Velike Britanije.
“Mene to podseća na početak krize izazvane ratom u Ukrajini, gde je posebno u Francuskoj javnosti poređena sa situacijom u Prvom svetskom ratu, a ne sa Drugim svetskim ratom, koji je bio prisutniji u javnosti, upravo u tom kontekstu i u kontekstu nove arhitekture međunarodnih odnosa i u kontekstu približavanja francuskih i britanskih elita, trebalo bi posmatrati tu izjavu”, zaključuje Kolakovićeva.
B92.
