“Puno se toga događa s permafrostom, što je zabrinjavajuće, a to stvarno pokazuje zašto je jako važno očuvati ga”, rekla je Kimberli Miner, iz NASA-inog instituta Jet Propulsion Laboratory.
Permafrost prekriva petinu severne hemosfere. Služi kao svojevrsna vremenska kapsula, čuvajući (osim drevnih virusa) mumificirane ostatke brojnih izumrlih životinja koje su naučnici uspeli da iskopaju i proučavaju poslednjih godina. Ovaj večni led je dobar za čuvanje ne samo zato što je hladan već i zato što se radi o okruženju bez kiseonika kroz koji ne prodire svetlost.
Sada, zbog globalnog otopljenja, temperature na Arktiku rastu do četiri puta brže od ostatka sveta, otapajući gornji sloj permafrosta. Kako bi bolje shvatio koje rizike predstavljaju ovi zamrznuti virusi, mikrobiolog Žan Mišel Klaveri sa Univerzoteta Aix-Marseille u Francuskoj testirao je uzorke tla iz sibirskog permafrosta da bi video ima li tamo virusa i jesu li još uvek zarazni.
Krenuo je u potragu za “zombi-virusima”, kako ih on naziva, i gle čuda, uspeo je i da ih pronađe. Naime, Klaveri proučava određenu vrstu virusa koju je prvi put otkrio 2003. godine. Radi se o divovskim virusima koji su mnogo veći od onih uobičajenih te se mogu videti i proučavati običnim svetlosnim mikroskopom, odnosno za njih nije potreban moćniji elektronski mikroskop.
On je 2014. godine je uspeo da oživi virus koji su on i njegov tim izolovali i iz permafrosta. Stavili su ga u kultivirane ćelije i učinili ga zaraznim prvi put u 30.000 godina. Klaveri je radi sigurnosti odlučio da proučava virus koji napada samo jednostanične amebe, a ne životinje ili ljude.
Podvig je ponovio 2015.godine, izolujući drugu vrstu virusa koja takođe cilja amebe. A u najnovijem istraživanju izolovao je nekoliko sojeva drevnog virusa iz više uzoraka permafrosta, uzetih sa sedam različitih mesta delom Sibira, i ustanovio da svaki od njih može zaraziti stanice amebe.
Najstariji soj star je gotovo 48.500 godina, a Klaveri i njegovi kolege su ga pronašli u uzorku tla uzetom iz podzemnog jezera koje se nalazi 6 metara ispod površine. Najmlađi uzorci, pronađeni u želudačnom sadržaju ostataka vunastog mamuta, bili su stari 27.000 godina.
