Kako naučnici postaju sve sigurniji u to zašto su zebre prugaste, sada skreću pažnju na to čemu im taj crno-beli obrazac služi. Naučnici u nedavno objavljenom istraživanju misle da su pronašli makar deo odgovora, pomoću išaranog platna i nekoliko strpljivih pomagača.
Pre nekoliko godina, studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji otkrila je da su pruge zebre bile prilično dobra zaštita od neprijatnih muva koje ih grickaju.
Istaživači su prekrivali leđa konja ćebićima sa različitim šarama, a zatim su snimali ponašanje konjskih mušica kako bi ustanovili koji efekat različiti obrasci pruga deluju na njih.
„Znali smo da konjske mušice ne sleću na prugaste objekte“, kaže evolucioni ekolog Tim Karo sa Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji. „Nekoliko studija je to sada pokazalo, ali nije jasno koji aspekt pruga smatraju odbojnim.“
„Da li je to širina pruga? Kontrast crne i bele? Polarizovani signal koji se emituju od objekata? Zato smo krenuli da istražimo ove probleme koristeći različite šarene tkanine prebačene preko konja i snimili nadolazeće konjske muve.“
Konjske mušice najviše su privlačili veliki tamni objekti – kada su konja prekrili sivim ćebetom zabeležen je najveći broj sletanja – a kada se tamna boja razbije belom, mušice postaju manje zainteresovane.
Koja kombinacija šara tera konjske mušice
Pokazalo se da su pokrivači sa velikim crnim trouglovima postavljenim na različite pozicije sledeći najprivlačniji dizajn za muve, a zatim kaputi sa malim šarama u obliku šahovnice. Pruge su bile najneprivlačnije, a što je kontrast između pruga bio veći, to je sve manje muva sletalo na konje.
Istraživači misle da je ključ u eliminisanju jakih obrisa velike tamne mrlje u vidnom polju konjskih mušica, tako da su jasne crne i bele pruge prilično dobro rešenje. Drugim rečima, to znači da zebre izgledaju manje kao meta.
„Ovo ukazuje da će svaki kopitar koja smanji svoj ukupni tamni obris prema nebu imati koristi u smislu da neće biti meta napada ektoparazita“, kaže Karo.
Na osnovu nalaza ove studije, muve ne odvraćaju bilo kakvi efekti optičke iluzije ili polarizacija svetlosti (određeni delovi zebre izgledaju svetlije). Tanke crno-bele pruge ipak deluje kao neka vrsta kamuflaže, ali ne protiv velikih predatora, već malih.
Naučnici su godinama pokušavali da otkriju svrhu zebrinih pruga – ranije se ukazivalo da su one neka vrsta mehanizma za kontrolu temperature ili način da se zbune konjske muve.
Sledeće pitanje za debatu je zašto su zebre jedini kopitari za koje znamo da su razvili ovaj poseban dizajn na svom telu. To je nešto na šta tek treba otkriti.
„Znamo da je dlaka zebre – krzno – kratko, što omogućava konjskim muvama da se lako probiju do kože i krvnih kapilara ispod, što ih čini prilično privlačnim konjskim mušicama“, napominje evolucioni ekolog Tim Karo sa Univerziteta u Bristolu.
„Možda je važnije to što su bolesti koje one prenose fatalne za porodicu konja, a manje za kopitare. Ali ovo još treba istražiti.“
Istraživanje je objavljeno u Journal of Experimental Biology.
