Tačnije, Đinping je naredio vojsci da bude spremna za invaziju na Tajvan do 2027. godine.
Ali Burns smatra da Si trenutno sumnja u svoj plan napadajuc´i Tajvan s obzirom na to kakvo je iskustvo Rusije u ratu u Ukrajini.
U intervjuu sa CBS-om, Burns je naglasio da SAD mora ozbiljno da shvati Sijevu želju da kontroliše Tajvan.
“Znamo da je Si naredio kineskom vojnom rukovodstvu da bude spremno za invaziju na Tajvan do 2027. godine, ali to ne znači da je odlučio da pokrene rat te ili neke druge godine. Naša procena je da Si i njegovo vojno rukovodstvo sumnjaju da bi mogli da izvrše invaziju”, rekao je Burns.
Tajvan i Kina razdvojeni su 1949. godine nakon građanskog rata, koji je završio kontrolom Komunističke partije na kopnu. Samoupravno ostrvo se ponaša kao suverena država, ali ga ne priznaju Ujedinjene nacije ili bilo koja velika država.
- godine predsednik Džimi Karter zvanično je priznao vladu u Pekingu i prekinuo međunacionalne veze sa Tajvanom. Kao odgovor, Kongres je usvojio Zakon o odnosima sa Tajvanom, stvarajuc´i merilo za nastavak odnosa.
SAD su više puta podržale Tajvana, iako Kina zbog toga negoduje i tvrdi da je Tajvan deo kineske teritorije. Američki predsednik Džo Bajden rekao je da c´e američke snage braniti Tajvanu ako Kina pokuša da ga napadne.
Bela kuc´a kaže da se američka politika nije promenila time što je Bela kuća saopštila da želi da se status Tajvana mirno reši. Ali iz Bele kuc´e ne otkrivaju da li bi američke snage mogle biti poslate kao odgovor na kineski napad.
Burns kaže da podrška SAD-a i evropskih saveznika Ukrajini tokom rata u Ukrajini može da poslužiti kao odvraćanje Kine od napada na Tajvan.
Međutim, Burns veruje da c´e rizici moguc´eg napada na Tajvan samo rasti.
“Videli su kako je Putin prošao u Ukrajini, to c´e im verovatno povec´ati sumnje u to da li treba da napadnu”, zaključio je Burns.
