Pokušaću u kratkim crtama kroz tekst i video zapise da vam približim ove prelepe srpske krajolike koje odišu istorijom i kulturom.
Putem od Niša ka Viševcu ima nekih 150 kolometara. Autoput nas je vodio do Markovca, gde smo se isključili sa autoputa i nastavili prema Rači i istim putem krenuli ka Viševcu.
VIŠEVAC
Odmah pored magistralnog puta nalazi se Spomenik Karađorđu (koji dominira) i etno-kompleks iz doba Karađorđevog života. U Viševcu je rođen Vožd Karađorđe, ovde je odrastao i živeo. Na ovom mestu je snimljen i deo iz serijala ,,CRNI GRUJA“. Ovaj kompleks je prelepo osmišljen i sa lepom postavkom. Ali, izgleda nije u funkciji, nikoga nismo zatekli i svi objekti su bili zaključani i to baš na državni praznik Sretenje.
Pogledajte video zapis, svako da vredi obići.
Dalje nas je put vodio prema Oplencu, put je dobro označen smernicama.
OPLENAC
Slobodno mogu da kažem da je simbol Topole Karađorđe, i tamo je sve u tom duhu. Prelepo i turistički uređeno mesto, sa putokazima i info tablama.
Da bi obišli Crkvu na Oplencu i Petrovu kuću, treba vam bar dva sata.
Do crkve koja se nalazi na proplanku, stiže se prelepom šumskom stazom.
Kad uđemo u crkvu dominira polijelej (rasvetno telo, luster) zanimljivo je da je liveno od sakupljenog pobedničkog oružija sa Kajmakčalana u obliku krune srednjovekovnih srpskih vladara, koja je svojim unutrašnjim delom okrenuta naopako – simbolično, u znak žalosti za izgubljenim carstvom na Kosovu 1389. godine.
Dva sarkofaga se nalaze u gornjem delu hrama. Sa desne strane je grobno mesto Vožda Karađorđa Petrovića a sa leve strane je grobno mesto Kralja Petra I. U kripti se nalaze i grobna mesta dva vladara, knez Srbije Aleksandar Karađorđević (1806-1885) i kralj Jugoslavije Aleksandar I Karađorđević (1888-1934).
Sa leve strane kada uđete u Hram, vode vas stepenice do kripte, u prizemljau gde se nalazi 39 grobnica (dinastije Karađorđevića). U mauzoleju do sada je sahranjeno 21 članova Dinastije Karađorđevića.
U mauzoleju dominira prelepi mozajk (vredan pažnje), gde su oslikane srednjovekovne freske i manastiri sa više od 40 miliona raznobojnih staklenih kockica (15.000 nijansi boja). Tu su sabrane kopije iz 60 srpskih manastira. Stvarno prelepo.
Izgradnja ove crkve Svetog Đorđa na vrhu Oplenca započeta je 1910. godine, a za dve godine bila je završena.
U prisustvu Kralja 8. septembra 1930.god, i članova kraljevske porodice i gostiju patrijarh Varnava je osvetio crkvu na Oplencu, a zatim su Karađorđevi posmrtni ostaci svečano preneti u mauzolej na Oplencu.
PETROVA KUĆA
Odmah preko puta, gledano sa ulaza u Hram nalazi se Petrova kuća. Danas je to muzej-galerija sa tematskim postavkama vezanim za dinastiju Karađorđević.
Ova kuća je izgrađena kada su započeti radovi na izgradnji crkve Sv. Đorđa. Kuća je bila namenjena u početku za stanovanje graditelja i za odlaganje materijala, a kasnije i kao parohna kuća.
Ali, prvi ko se uselio u nju bio je kralj Petar I, kako bi nadgledao radove na crkvi. Kralj Petar je u njoj boravio do 1915. kada je nastupila evakuacija Srbije sve do povlačenja iz otadžbine preko Albanije do Soluna i Krfa.
Kad su Austrougari 1914. okupirali Srbiju, crkva na Oplencu je opljačkana, skinut je bakarni krov, ukradena su zvona i bakarna oplata sa portala, polupani su prozori i ornamenti. Oskrnavljeni su i grobovi u kripti, jer se verovalo da se u njoj krije važna arhiva. Takođe i u Drugom svetskom ratu nemci su opljačkali i odneli vredne relikvije, koje su delom kasnije vraćene.
Kuća je posle ubistva kralja Aleksandra, 1935. godine pretvorena u ,,Muzej venaca, poklona i relikvija“. U Petrovoj kući se danas nalazi galerija i takozvana izložba “Tajna sanduka br.23”.
„Zanimljivo je da je tokom Drugog svetskog rata blago Karađorđevića evakuisano na Oplenac, ali je Georg Nojhauzen, Geringov čovek od poverenja, ubrzo došao u Petrovu kuću i sistematično popisao sadržaj umetnina, a vredno delo «Tajna večera», kojim je Gering, ljubitelj umetnina, bio fasciniran, verujući da ima nadnaravne moći, preneto je u Berlin, da bi posle silnih peripetija bilo vraćeno Jugoslaviji, preko tadašnjeg međunarodnog suda pravde 1947. godine. Presudnu ulogu u tome odigrao je Anton Topić Mimara, Titov poverenik za povraćaj umetnina.
Godine 1947. je zatvorena za javnost, kada je Karađorđevićima zabranjeno da se vrate i kad im je imovina konfiskovana. Rad Zadužbine bio je ugašen, imovina razvučena, a vredni eksponati su odneti. Kuća je bila prepuštena da propadne, kao neželjeni svedok monarhističke prošlosti.“
Izvor: https://www.dvorcisrbije.rs/
U Petrovoj kući, izložena su niz dokumenata, unikatnih, kao i ličnih predmeta članova kraljevske porodice od vrednosti. Između ostalih eksponata, izloženi su:
-portreti članova porodice Karađorćević (većinom autora, Paja Jovanović i Uroš Predić),
-venčani prsten kralja Aleksandra i Marije Karađorđević,
-„Tajna večera”, ikona izrađena u sedefu,
sablja dimiskija, napravljena u Beču, od srebra i zlata. Na koricama sablje upisane su značajnije bitke u kojima je kralj Aleksandar učestvovao, balčak (drška) je od zlata sa inicijalima prestolonaslednika sa krunom i 42 brilijanta,
-sablja, poklon od Kozaka,
-ratni dnevnik kralja Petra I iz Prvog svetskog rata,
-vojna beležnica Aleksandra I iz Prvog svetskog rata,
-mozaik izrađen od čistog zlata i srebra, poklon jugoslovenske dijaspore u Francuskoj,
-pokloni ruskih vladara,
-srebrni escajg i tanjiri iz Petrovog dvorca, nekadašnjeg letnjikovca kod Han Pijeska,
-đozluci po kojima je kralj Aleksandar I bio poznat,
-Zlatni ram sa fotografijom Kraljice Marije sa sinovima Tomislavom i Andrejom, rad poznate juvelirnice Karla Faberžea,
-Maršalska palica (oznaka dostojanstva maršala rumunske vojske) Taj čin je rumunski kralj dodelio kralju Aleksandru prilikom njegove zvanične veridbe.
Izvor: Politika — Blago sa Oplenca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. februar 2011), Pristupljeno 8. april 2013.
Dalje smo kolima nastavili do centra Topole i Karađorđevog grada.
Ulaznice u ove objekte se naplaćuju, za odrasle 500 dinara i decu (školarce) 400 dinara. Ulaznica je objedinjena za Crkvu na Oplencu, Petrovu kuću, Karađorđevu crkvu i Karađorđev konak (muzej) i Kraljevu Vinariju.
KARAĐORĐEVA CRKVA I KONAK U TOPOLI (KARAĐORĐEV GRAD)
Ovo je ambijent (građen je od 1811. do 1813.god) u kome je Vožd živeo i radio. Turci su ga 1813. godine, odmah nakon podizanja spalili i porušili.
Dominira crkva Presvete Bogorodice ili Karađorđeva crkva sagrađena 1911. god i Karađorđev konak. Danas se u Konaku nalazi muzejska postavka posvećena Prvom srpskom ustanku i voždu Karađorđu. Zanimljivo je da se ovde čuva čuveni Karađorđev drveni top, koji je dobio ime glasnik po turskoj reči aberdar. Korišćen je kako bi obaveštavao narod o važnim događajima, a zanimljivo je da na topu nedostaje desna ručka, koja je odlomljena kako bi se od nje načinila kruna kojom je 1905.god krunisam kralj Petar I.
U okviru Karađorđevog grada (u gornjem delu, sa leve strane) nalazi se i zgrada stare škole sagrađena sredinom XIX veka, u kojoj je smeštena biblioteka.
Zanimljiv detalj je i da su se prva zvona Karađorđeve crkve oglasila ovde, u znak oslobođenja Srbije od viševekovnog turskog ropstva i zuluma.
U sredini dominira i veliki spomenik Vožda Karađorđa.
Muzejska postavka u Konaku je odlično odrađena.
Za ovaj obilazak uz priču kustosa trebaće vam oko sat vremena.
Dalje nas je put vodio ka Kraljevoj vinariji, par kilometara udaljena od ovog kompleksa. Bez brige, kustos će vam sve lepo objasniti kako da stignete do vinarije.
KRALjEVA VINARIJA
Kraljeva vinarija je jedna od najstarijih vinarija u Srbiji. Podiže je kralj Aleksandar I Karađorđević 1931. godine kao jednu od najsavremenijih vinarija Balkana. Vinarija nije dugo bila u funkciji, od 2007. godine ponovo počela da proizvodi vina.
Jedinstvena kolekcija vina na Balkanu iz doba Karađorđevića, čuva se osam decenija na 12 metara dubine u kraljevskom podrumu (vinarija ima tri nivoa, dva nivoa su ukopana u zemlju).
Tamo ćete od kustosa čuti zanimljivu priču o nastanku i radu vinarije, i obilazak muzejske postavke i podruma gde se čuva vino.
Dalje nas je put vodio ka Aranđelovcu, pa do Orašca.
ORAŠAC
U ovom mestu je sklopljen dogovor o daljem delovanju u borbi protiv Turaka u novembru 1803. godine, a ustanak je podignut na Sretenje (15. februar) 1804. godine u Marićevića jaruzi (Orašac).
U znak sećanja na ovaj datum podignut je memorijalni kompleks – spomen-obeležje u Marićevića jaruzi, Crkva svetog Vaznesenja Gospodnjeg, škola Prvi srpski ustanak, spomenik voždu Karađorđu i muzej u kome je na Sretenje 15. februara 1804. održan skup viđenijih Srba na kome je odlučeno da se podigne ustanak protiv turskih vlasti. Na tom skupu je Karađorđe izabran za vođu ustanka.
Crkva u Orašcu je podignuta u periodu između 1868. i 1870. godine. Spomen-škola je sagrađena 1932. godine i spada u najlepše zgrade ove vrste u unutrašnjosti Srbije.
Spomenik Karađorđu je podignut na dvestogodišnjicu od podizanja Prvog srpskog ustanka. Spomenik je rad je vajara Drinke Radovanović.
KARAĐORĐEV VAJAT (etno kuća)
Obavezno, posle napornog i istorijski nadahnutog dana obiđite Etno kuću ,,Karađorđev vajat”, koja se nalazi u blizini kompleksa. Tamo će vas dočekati ljubazni domaćini i vrhunska hrana. Ambijent je u duhu iz tog vremena, jedinstveno. Sve pohvale.
U povratku obiđite i pećinu RISOVAČA koja se nalazi u prelepom predelu Aranđelovca, tu će vas voditi vodič sa zanimljivom pričom. Ulaz je bio slobodan za praznik (Sretenje). Drugim danima ulaz se naplaćuje.
U povratku obišli smo i mesto Radovanje, tamo gde se desio zločin, gde nam ubiše Vožda.
RADOVANjSKI LUG
Spomen kompleks obuhvata obeleženo mesto ubistva i prvobitan grob vožda Đorđa Petrovića Karađorđa, crkvu posvećenu Svetom arhangelu Gavrilu. Izgrađen je i muzejski deo, konak, koji nije bio otvoren. Da bi obišli crkvu i konak morate pozvati sveštenika, broj telefona je zalepljen na crkvi.
,,Posle tri godine izgnanstva, Karađorđe se sa svojim pratiocem pisarom Naumom Krnarom, 1817. godine tajno vratio u Srbiju 1817. godine, iz Rusije. Na preporuku svog kuma, narodnog starešine Vujice Vulićevića sklonio se u kolibu od proštaca na trlo Dragića Vojkića u Radovanjskom lugu. Po nalogu Kneza Miloša, koji se bojao za svoju vlast, u rano jutro 13, odnosno 26. jula po novom kalendaru, na praznik arhangela Gavrila, zaverenici su sekirom usmrtili usnulog Karađorđa. Vojvoda Vujica Vulićević koji je učestvovao u ubistvu, kao čin pokajanja podigao je nedaleko odavde u ataru Starog Sela svoju zadužbinu, crkvu brvnaru Pokajnicu. Sahranili su ga u grobu na sto koraka od kolibe prema potoku, bez glave, koje su po naređenju kneza Miloša odrane, preparirane i otpremljene u Carigrad, da bi se stekla naklonost i poverenje Porte”,
I na kraju obišli smo mesto pokajanja.
MANASTIR POKAJNICA
U znak pokajanja zbog ubistva Vožda Karađorđa, Crkvu je podigao 1818. godine knez Smederevske nahije Vujica Vulićević. O tome svedoči zapis na ikoni Svetog Đorđa, kao i godina urezana u talpu, levo od ulaza u crkvu. Ovaj čin izgradnje Crkve Brvnare (Pokajnice) u blizini mesta zločina, je pokajanje Vujice Vulićevića, po čemu je hram i dobio ime.
U povratku možete svratiti u motel ,,STARI HRAST” (Markovac), smešten odmah uz izlaz na autoput. Tamo možete popiti kafu, a preporuka je da probate i lepinju sa kajmakom.
