Serija „The Last of Us“ trenutno je najpopularnija na svetu. Kritičari je hvale, dok gledanost raste iz nedelje u nedelju. Glavne uloge u adaptaciji serijala popularne video igre, poverene su Pedru Paskalu i Beli Remzi.
U seriji i video igrama prikazan je svet nakon što je razorna pandemija gljivica zbrisala većinu čovečanstva i pretvorila ih u zombije. Iako je infekcija mozga fikcija, inspirisana je vrlo stvarnim skupom gljivica preuzimaju um i zombifikuju svoje domaćine. U seriji se sugeriše da su klimatske promene omogućile gljivicama da zaražavaju ljude, a zdravstveni eksperti za Forbs objašnjavaju da li je takav scenario moguć u stvarnosti.
Temperatura ljudskog tela je naime previsoka da bi većina gljivica uspela da nas zarazi, i upravo nam je to dodatni sloj zaštite od potencijalnih gljivičnih napadača.
Klimatske promene bi, međutim, to mogle da ugroze, upozorio je Arturo Kazadeval, profesor mikrobiologije na Univerzitetu Džons Hopkins, koji je za Forbs izjavio rekao da bi više globalne temperature mogle da primoraju gljivice da im se prilagode i možda im omoguće da tolerišu temperaturu ljudskog tela.
„Ako se to dogodi, videćemo potpuno nove gljivične bolesti, stvari koje ranije nismo videli“, upozorio je Kazadeval.
Više temperature takođe mogu proširiti opseg nekih gljivica i izložiti više ljudi infekciji. Ovo se već dešava u SAD, gde se gljivica odgovorna za dolinsku groznicu, istorijski pronađena na jugozapadu, sada širi širom zemlje.
Gljivične infekcije već pogađaju više od milijardu ljudi širom sveta i odnesu oko 1,5 miliona života svake godine – koliko i tuberkuloza i više nego duplo od malarije, HIV-a i raka dojke – ali su relativno nepoznate javnosti i zanemarene su od strane zdravstvenih zvaničnika, medija i fondova.
Najopasnije gljivične bolesti takođe nemaju tendenciju da se šire sa osobe na osobu i obično pogađaju one koji su već veoma bolesni, kao što su obleli od raka, pacijenti sa kovidom u kritičnom stanju ili ljudi sa kompromitovanim imunološkim sistemom, objasnio je za Forbs Nil Gou, profesor mikrobiologije u MRC Centru za medicinsku mikologiju na Univerzitetu u Ekseteru. Stoga se gljivice, kako kaže, „često nazivaju bolešću obolelih“.
Kada invazivne gljivične infekcije zavladaju, teško ih je detektovati, a i lečiti. Ponekad se infekcije uklanjaju hirurškim zahvatom, a stopa smrtnosti može biti zapanjujuća, oko 10 do 25 odsto u najboljim slučajevima i preko 80 odsto u u najgorim slučajevima, rekao je Gou, koji je naglasio da je važno imati u vidu da su mnogi od zaraženih već bili veoma bolesni.
Ne postoje licencirane vakcine za sprečavanje gljivičnih infekcija, a nova rezistencija preti da učini zastarelim nekoliko antifungalnih lekova koji se već koriste, rekao je za Forbs vanredni profesor zaraznih bolesti na Univerzitetu u Sidneju Džastin Berdsli, naglasivši da su u suštini dostupne samo četiri grupe lekova.
Dosad kod ljudi nije zabeležena pandemija izazvana gljivičnom infekcijom, a sagovornici Forbsa saglasni su da je verovatnoća za takav scenario i veoma mala.
Međutim, gljivice su odgovorne za neke od najvećih izumiranja biljaka i životinja, a rastuća otpornost na antigljivične lekove, posebno ona izazvana njihovom upotrebom u poljoprivredi, predstavlja značajan problem.
Berdsli je ocenio da bi buduća pretnja „mogla da bude nešto potpuno neočekivano“ i nešto na šta treba da budemo „hiperbudni“, dodajući da najveći rizik postoji kod uzgajanja hrane.
Kazadeval je priznao da, iako ne možemo ukazati na istorijski primer pandemije izazvane gljivicama, moramo ostati na oprezu.
„Ono što želim da kažem je da kada sam ja studirao medecinu, koronavirusi nije trebalo da ubijaju“, rekao je za Forbs.
Iako je moguće da bi u nekom scneario gljivice mogle da pređu sa insekata na ljude, kao u seriji „The Last of Us“, stručnjaci su za Forbs rekli da će bi one sigurno izgubile bilo kakvu moć kontrole uma u tom procesu.
N1.
