Ime He Džiankui nije na listi registrovanih delegata na Trećem međunarodnom samitu o uređivanju ljudskog genoma, koji se sledećeg meseca održava na Institutu Frensis Krik u Londonu.
Ipak, osramoćeni kineski naučnik će biti u mislima većine prisutnih.
Džiankui je bio odgovoran za jedan od najkontroverznijih postupaka u modernoj naučnoj istoriji – kao što je otkriveno na prethodnom Svetskom samitu o uređivanju genoma, koji je održan u Hong Kongu 2018. godine.
Pred zapanjenim delegatima, istraživač, tada zaposlen na kineskom Južnom univerzitetu nauke i tehnologije u Šendženu, objavio je da je promenio genetski materijal tri mlade devojke u pokušaju da ih učini otpornim na HIV. Ova modifikacija – napravljena kada su one bile embrioni – mogla bi se potom preneti na buduće generacije.
Eksperiment je bez presedana u modernoj genetici i kineske vlasti su ga smatrale neetičkim.
Iako je Džiankui kasnije osuđen na tri godine zatvora, njegov uticaj će se osetiti na naučnom samitu sledećeg meseca, rekao je profesor Robin Lovel-Bedž, organizator predstojećeg samita u Londonu.
„Razgovaraćemo o tome šta se desilo sa troje dece čiju je fiziologiju možda promenio uređivanjem genoma. Imaćemo i prezentacije o promenama koje su se desile u Kini u pogledu zakona i etike koja reguliše intervenisanje na genima. Očigledno je došlo do prilično značajnih promena – nabolje“, rekao je Lovel-Bedž, koji je bio moderator na sesiji na kojoj je Džiankui obelodanio svoju biološku intervenciju.
Važno je da se ova pitanja pokrenu, poručuje Lovel-Bedž i ističe da prepravljanje genoma ima ogroman potencijal da koristi ljudima, ali treba da budemo transparentni o tome kako se to isprobava i testira pre nego što se tehnologija primeni u praksi.
Uređivanje genoma transformisale su Dženifer Dudna sa Univerziteta u Kaliforniji, i Emanuel Šarpentje, sa Instituta „Maks Plank“ u Berlinu.
Njihov rad nagrađen je 2020. godine Nobelovom nagradom za hemiju za stvaranje „tehnologije (koja) je uvela revoluciju u nauku o molekularnom životu“, navodi se u obrazloženju Kraljevske švedske akademije nauka, koja dodeljuje prestižno priznanje.
Tehnika koju su razvile Dudna i Šarpentje poznata je kao “Crispr-Cas9”, a funkcioniše kao par molekularnih makaza koje mogu da preseku lanac DNK na određenom mestu.
Na ovaj način naučnici mogu da promene strukturu gena kod biljaka, životinja i ljudi i izazovu promene u fizičkim osobinama, kao što su boja očiju i rizik od bolesti. Nije uključeno unošenje gena iz drugih organizama, što je ključna razlika u odnosu na prethodne oblike genetske manipulacije.
Naučnici sada razmatraju genetički inženjering u razvijanju novih medicinskih procedura, kao što bi na primer bile intervencije na genomu kod osoba sa dijagnostikovanim bolestima.
Kandidati za takve terapije uključuju osobe sa naslednom srpastom anemijom, u kojoj jedna anomalija na genomu remeti proizvodnju hemoglobina sa ozbiljnim posledicama po pacijente, kod kojih se javlja anemije jer im nedostaje kiseonik.
Naučnici veruju da je moguće uzeti matične ćelije osobe, a zatim izvesti genetske izmene tako da one počnu da proizvode hemoglobin, što je proces koji se obično gubi pri rođenju, i na kraju vratiti crvena krvna zrnca u njihova tela. Ovakva ispitivanja se već sprovode u nekoliko centara.
Osim toga, lekari i istraživači traže načine da koriste prepravljanje genoma u tretiranju mišićne distrofije, raka, dijabetesa, nekih oblika naslednog slepila i mnogih drugih stanja za koja nisu pronađene opcije za izlečenje.
Pravimo li već supervojnika?
Na naučnom skupu, sledećeg meseca, stotine delegata će se okupiti da čuju najnovija dostignuća na polju upotrebe genetičkog inženjeringa u službi lečenja.
Drugi stručnjaci gledaju još dalje u budućnost. Jedna ideja je da se izmeni fiziologija astronauta kako bi bili bolje zaštićeni od radijacije i efekata bestežinskog stanja, što je od neprocenjive vrednosti za putovanja na Mars i druga mesta po svemiru.
„Mogli biste takođe razmišljati i o modifikaciji enzima jetre kako bi muškarci i žene bili sposobniji da izbace iz organizma toksine koji se koriste u hemijskom ratu ili da ih podvrgnete izmenama koje će ih učiniti otpornijim na biološko oružje“, objašnjava Lovel-Bedž i dodaje da je to vrsta unapređenja čoveka o kojoj vojni istraživači sada razmišljaju.
„Takođe, mogu se razmatrati izmene na ljudima kako bi mogli da vide u infracrvenom ili ultraljubičastom opsegu, kao što to neke životinje mogu. Takva poboljšanja bi bila idealna za vojsku koja se bori noću ili u drugim neprijateljskim uslovima“, ukazao je profesor Lovel-Bedž.
Moralno prihvatljive „prepravke“ čoveka i one koje to nisu
Koliko će društvo tolerisati takva unapređenja na čoveku, to je druga tema o kojoj će se govoriti na zasebnom događaju na Institutu „Frensis Krik“. Izložba pod nazivom Cut + Paste (Iseci + Nalepi) istražiće koje promene se mogu bezbedno sprovesti kod ljudi pomoću tehnologije za genetički inženjering, koje izmene bi trebalo da budu rangirane kao prioritetne, a koje bi se mogle smatrati moralno neprihvatljivim i isključene iz budućeg istraživanja.
„Alatke za uređivanje genoma nude ogroman potencijal za poboljšanje ljudskog zdravlja i sveta oko nas, ali kao i sve nove tehnologije, one pokreću etička pitanja i brige. Javnost trenutno ne zna mnogo o ovim tehnikama. Cut + Paste će omogućiti posetiocima da istraže i razmisle o etici uređivanja genoma putem niza interaktivnih iskustava“, rekla je Rut Gard, kustoskinja pomenute izložbe, koja se otvara ove nedelje.
Izložba će pokriti sve aspekte uređivanja genoma, uključujući njegovu upotrebu u poboljšanju useva i životinja na farmama, ali će uticaj genetičkog inženjeringa na ljude biti u fokusu, kao što će to biti slučaj i na međunarodnom samitu sledećeg meseca.
„Uređivanje genoma je olakšalo zamišljanje ‘poboljšanja’ ljudskih osobina. Cut + Paste traži od posetilaca da se zapitaju šta znači ‘poboljšanje’? Šta je ‘poželjna’ osobina? I ko odlučuje o tome?“, dodaje Gardova.
Posetioci će biti zamoljeni da razmotre uređivanja genoma u različite svrhe: da se izbori sa bolestima kao što je malarija korišćenjem tehnologije koja čini komarce neplodnim, zatim da unapredi ljudske sposobnosti, kao i da izvrši fiziološke promene koje će se prenositi kroz generacije.
„Najvažnije je što pozivamo posetioce da nam kažu šta misle o ovim idejama“, istakla je kustoskinja.
O ovim pitanjima će se takođe detaljno raspravljati na samitu.
„Modifikacija genoma u slučaju srpaste anemije ima veliki potencijal, ali je i veoma skupa. Lečenje jedne osobe moglo bi koštati i milion dolara. Međutim, ova bolest je najrasprostranjenija u Africi, gde ljudi ne mogu da priušte skupe lekove. Dakle, da li smo u opasnosti da stvorimo još veće zdravstvene podele između razvijenih i zemalja u razvoju? To nam je ključna briga“, navodi profesor Lovel-Bedž.
Odmetničke aktivnosti ozloglašenog kineskog naučnika, koji je nakon osude javnosti i odlaska u zatvor rekao da je delovao „prebrzo“, uneće dodatni nemir u diskusiju.
„Džiankui je izašao iz zatvora i ponovo vodi laboratoriju u Pekingu. Kaže da će se fokusirati na gensku terapiju za lečenje bolesti kao što je mišićna distrofija. I to me plaši jer on nije biolog. On malo zna o bolesti“, ne krije zabrinutost profesor Lovel-Bedž.
Što se tiče motivacije za ranije postupke, kineski naučnik je ukazao na činjenicu da infekcija HIV-om može dovesti do toga da ljudi budu izopšteni. Hteo je da se to prevaziđe.
Odlučio je, objašnjava Lovel-Bedž, da pokuša da promeni gen CCR5 koji ima prirodnu sposobnost da zaštititi od HIV-a. Na ovaj način se nadao da će stvoriti genetski uređenu zaštitu.
„Ali eksperimenti su pokazali da u oko 20 odsto slučajeva ove promene pri genetičkom inženjeringu mogu dovesti do značajnih izmena genoma osobe, što je veoma, veoma opasno. Može izazvati rak. Ovo pokazuje zašto je izuzetno važno da pažljivo napredujemo sa ovom tehnologijom“, poručio je profesor Lovel-Bedž.
