Kako piše Albenijan post, Priština može da izabere da ne formira Zajednicu srpskih opština i u potpunosti da se povuče iz sporazuma iz 2013. godine, ali tada mora da snosi posledice poništavanja svih dosadašnjih dostignuca, slobodno kretanje, pozivni broj +383, integraciju severnog dela i kontrolu dva adminsitrativna prelaza sa Srbijom.
Autor ovog dokumenta, prema tvrdnjama ovog portala, je zapadni diplomata koji je duboko uključen u proces normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, i u njemu je, kako se navodi, “oštrim i nimalo diplomatskim jezikom” stavljeno do znanja šta će jedna i druga strana izgubiti ako napore Zapada budu opstruisali i namerno odlagali.
Prema ovom dokumentu, samoproglašeno “Kosovo ne može da teži da nastavi da uživa apsolutnu zaštitu od zapadnog sveta, koji je od vitalnog značaja za njegovo postojanje, i da istovremeno okleva da prihvati zapadne napore za trajni mir.
Na drugoj strani, prema pisanju albanskog portala, “Srbija ne može istovremeno da teži da nastavi da uživa u finansijskim, ekonomskim i političkim prednostima postojecih sporazuma i podriva napore Zapada za trajni mir.
Prema pisanju Albenijan posta, dokument “jasno stavlja do znanja Srbiji”, da je “recept za katastrofu kockanje lažnim nadama da će se jednog dana, u budućnosti, NATO i EU urušiti”, čime bi se, kako je navedeno “omogućila ponovna okupacija Kosova.
Dokument je na šest stranica, podeljen na 11 zasebnih delova i ima više od 20 podtačaka, navodi portal.
Prema izvorima Albenijan posta, on je više fokusiran na razjašnjavanje posledica nepotpisivanja osnovnog sporazuma podržanog evropskim predlogom, nego što objašnjava eventualne koristi.
Jedan od najvažnijih delova dokumenta naslovljen je “Dinamika napred neuspeh nije opcija i u njemu se navodi da Evropska unija i Zapad više nemaju nameru da budu posmatrači u “taktici odlaganja.
U dokumentu piše da ako Priština, ili Beograd, ne budu konstruktivni partneri i ne potpišu sporazum, onda to znači zaustavljanje procesa integracija i potencijalni preokret odnosa sa EU i koristi koje to sa sobom nosi.
Zbog toga će, navodi se, na sledećem sastanku strane “biti obaveštene o ozbiljnim posledicama ukoliko predlog bude odbačen, a zapadne zemlje ce bez oklevanja početi da koriste “štapove”, jer, kako se naovodi, ukoliko se ikakvo oklevanje pokaže to bi moglo da se protumači kao nedostatak posvecenosti.
Još jedan hitan potez bice određivanje jasnog datuma za potpisivanje, piše Albenijen post. “Bez određenog datuma, trajno odugovlačenje, kašnjenja i blokade ce ponovo upravljati/dominirati procesom, ismevajuci nemoc Evrope i zapadnog sveta, navodi se u dokumentu, uz objašnjenje da je to razlog zašto se Zapad tako snažno angažovao, jer je alternativa gore rečenom prihvatanje da zapadni svet nema uticaja.
Dokument takođe predviđa da ukoliko “šatl diplomatija ne bude imala željeni efekat, onda se “evropska konferencija čuva kao poslednji napor”.
“Ako strane budu oklevale, organizovaće se evropska konferencija (po uzoru na prošla iskustva) kao poslednji pokušaj da se strane ubede, navodi se u dokumentu, prema saznanjima Albenijan posta.
U dokumentu se pominje i Zajednica opština sa srpskom većinom i ponavlja se da ona predstavlja neotuđivu obavezu Prištine i navodi da “politički predstavnici Kosova, civilno društvo i istaknuti pojedinci i organizacije moraju da budu deo budućih suštinskih sveobuhvatnih diskusija usmerenih na pronalaženje konsenzusa o prihvatljivom modelu za ZSO koja je predvidjena Sporazumom iz 2013. godine”.
Osnivanje ZSO i osnovni sporazum, prema ovom dokumentu su dva odvojena i paralelna procesa koja se ne spajaju.
U tački “Dinamika napred pristup na više koloseka navodi se da sprovodjenje svih prethodno postignutih sporazuma (uključujuci i ZSO) i aktuelni evropski predlog jesu i treba da se tretiraju kao dva odvojena procesa, olakšana na dva paralelna puta” .
“Prvi put, pojašnjava dokument, je “sprovođenje svih prethodnih sporazuma, dok je paralelni “drugi put – Evropski predlog.
Povodom zahteva Prištine za garanciju priznanja od pet zemalja EU koje ne priznaju samoproglašeno Kosovo, u dokumentu je utvrdjeno da je nemoguce dati takvu pismenu garanciju, pošto je svaka od država suverena u svojim odlukama, ali se navodi i da je poznato da su svih 27 zemalja članica EU za evropski predlog.
Dokument ipak nudi pozitivan scenario u ovom pravcu, navodi Albanijan post.
“Za neke od ovih država saglasnost Srbije na evropski predlog dovoljan je osnov da se odnosi sa Kosovom odmah podignu na pune diplomatske sporazume, navodi se u dokumentu u delu u kojem se pojašnjava stav petorke koja ne priznaje samoproglašeno Kosovo.
Deo ovog non-pejpera je pominjanje primera Francuske i Nemačke i kako su ove dve nekada neprijateljske države pronašle “trajni mir.
Kako se razume iz dokumenta, navodi Albanijen post, pre 2030. godine nema govora o sporazumu koji ima priznanje u centru, kako pretpostavlja premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti.
Na jednoj od stranica dokumenta pojašnjene su i prednosti za Prištinu i Beograd ako budu konstruktivni i pristanu na potpisivanje sporazuma, koji ima za cilj treći sporazum koji znači “međusobno priznanje”.
Za Prištinu se kaže da ako potpiše i uspostavi ZSO u dva odvojena procesa, onda “otključava proces integracije u NATO i EU i počinje da dobija sredstva i investicije u vezi sa procesom integracije”, takodje, stiče regionalnu povezanost i uključenost u sve programe EU koji ce na značajan način uticati na ekonomiju pokrajine.
Kako se navodi, evropski predlog bi za Srbiju predstavljao prvi medjunarodno priznati dokument u kome bi Srbija prihvatila da su “Kosovo i Srbija dve odvojene pravno-političke realnosti koje podležu principima upravljanja prema medjunarodnom pravu.
Isto tako, Srbija bi priznala da ne može da traži pravo da zastupa ili deluje u ime druge strane (Kosovo), prema dokumentu navodi Albanijen post.
