U pitanju su barijatrijske operacije, među kojima je pregrađivanje želuca ili smanjenje tog organa. Sve procedure su rađene u Juti. U poređenju sa osobama slične težine, ljudi koji su bili podvrgnuti jednoj od četiri vrste operacije gubitka težine imali su 16 odsto manju smrtnost, pokazalo je istraživanje.
Istraživanje iz Jute je pružilo više dokaza da ljudi koji se podvrgnu operativnim procedurama imaju korisne dugoročne rezultate
Pad smrtnosti od bolesti izazvanih gojaznošću, kao što su bolesti srca, rak i dijabetes, bio je još dramatičniji.
„Smrt od kardiovaskularnih bolesti smanjena je za 29 procenata, dok je smrtnost od karcinoma bilo kog tipa – smanjena za 43 odsto, što je prilično impresivno”, rekao je glavni autor studije Ted Adams, vanredni profesor za ishranu i integrativnu fiziologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta Juta.
„Takođe, došlo je do ogromnog pada smrtnosti povezanog sa dijabetesom, a to je 72 odsto kod ljudi koji su imali operaciju u poređenju sa onima koji nisu”, rekao je Adams.
Međutim, studija je takođe otkrila da su mlađi ljudi koji su imali operaciju – bili u većem riziku od samoubistva.
Studija, objavljena u časopisu Obesity, potkrepljuje slične nalaze ranijih istraživanja, uključujući desetogodišnju studiju u Švedskoj koja je otkrila značajno smanjenje preranih smrti, rekao je dr Eduardo Grunvald, profesor medicine i direktor Odeljenja za upravljanje programima telesne težine na Kalifornijskom univerzitetu u San Dijegu.
„Ovo novo istraživanje iz Jute je pružilo više dokaza da ljudi koji se podvrgnu ovim procedurama imaju pozitivne, korisne dugoročne rezultate”, rekao je Grunvald, koji je koautor novih smernica Američkog gastroenterološkog udruženja o lečenju gojaznosti.
Mnogi se plaše operativnog zahvata
Udruženje preporučuje pacijentima koji pate od gojaznosti da koriste nedavno odobrene lekove za mršavljenje ili operaciju u kombinaciji sa promenom načina života.
„Iako još uvek ne razumemo u potpunosti zašto, ove intervencije zapravo menjaju hemiju u vašem mozgu, što olakšava promenu ishrane nakon toga”, kaže Grunvald.
„Uprkos prednostima, samo dva odsto pacijenata koji ispunjavaju uslove za barijatrijsku hirurgiju je i uradi, često zbog stigme u vezi sa gojaznošću”, rekla je dr Kerolajn Apovijan, profesor medicine na Harvardskoj medicinskoj školi i kodirektor Centra za upravljanje telesnom težinom i velnes u Bostonu.
Apovijanova je bila i vodeći autor smernica za kliničku praksu Endokrinološkog društva za farmakološko upravljanje gojaznošću.
„Kada vidim pacijente koji imaju veliki indeks telesne mase i koji su prema mom mišljenju kandidati za sve – lekove, dijetu, vežbe i operacije, mnogi mi kažu da ne pričam o tome i da ne žele da razmišljaju o operaciji. Mislim da oni ne žele hirurško rešenje za ono što im je društvo reklo da je neuspeh snage volje”, rekla je doktorka.
Većina ljudi koji biraju barijatrijsku hirurgiju, njih oko 80 procenata su žene, rekao je Adams. Jedna od prednosti nove studije, naglasio je, bilo je uključivanje muškaraca koji su prošli proceduru.
Upravljanje težinom je jedinstven proces za svaku osobu, mešavina genetike, kulture, životne sredine, društvene stigme i ličnog zdravlja
„Smrtnost je smanjena za 14 odsto kod žena i za 21 procenat kod muškaraca”, rekao je Adams.
Pored toga, smrtnost od povezanih uzroka, kao što su srčani udar, rak i dijabetes, bila je 24 odsto niža za žene i 22 odsto niža za muškarce koji su bili podvrgnuti operaciji u poređenju sa onima koji nisu, dodao je.
Ozbiljna komplikacija kojoj se još ne zna uzrok
Ipak, jedan alarmantan nalaz nove studije bio je povećanje od 2,4 procenta smrtnih slučajeva od samoubistva, prvenstveno među ljudima koji su imali barijatrijsku operaciju i koji su imali između 18 i 34 godine.
„To je zato što im je rečeno da će život biti sjajan nakon operacije ili lekova. Rečeno im je verovatno i da sve što treba da urade je da smršaju i da će potom ljudi želeti da se druže sa njima, da će želeti da im budu prijatelji, a anksioznost i depresija će nestati. Ali to nije realnost”, objasnila je Džoan Hendelman, klinička direktorka Nacionalne alijanse za poremećaje u ishrani.
Pored toga, postoje postoperativni rizici i neželjeni efekti povezani sa barijatrijskom hirurgijom, kao što su mučnina, povraćanje, alkoholizam, potencijalni neuspeh u gubitku težine ili čak dobijanje na težini, rekla je Suzan Vibert, zagovornica projekta HEAL, koji pruža pomoć ljudima koji se bore sa poremećajima u ishrani.
Prošla istraživanja su takođe pokazala povezanost između rizika od samoubistva i barijatrijske hirurgije, rekao je Grunvald, ali studije na ovu temu nisu uvek u stanju da utvrde mentalnu istoriju svakog pacijenta.
„Da li se osoba odlučila za operaciju jer je imala neka nerealna očekivanja ili osnovne psihičke poremećaje koji se nisu rešili nakon operacije, ili je u pitanju neki direktan efekat barijatrijske hirurgije – ne možemo sa sigurnošću da odgovorimo na to”, rekao je Grunvald.
Intenzivno savetovanje pre operacije je obično potrebno za sve koji se podvrgnu proceduri, ali to možda neće biti dovoljno, rekla je Apovijanova koja je izgubila jednog pacijenta posle barijatrijske operacije. Reč je o ženi srednjih godina koja je patila od bipolarnog poremećaja i koja je izvršila samoubistvo.
„Mi kao društvo koristimo mnogo hrane da nadoknadimo traumu. Ono što nam je potrebno – je više psihološkog savetovanja za sve, a ne samo za ljude koji se podvrgavaju barijatrijskoj hirurgiji.
Upravljanje težinom je jedinstven proces za svaku osobu, mešavina genetike, kulture, životne sredine, društvene stigme i ličnog zdravlja, kažu stručnjaci. Ne postoji jedno isto rešenje za sve.
„Prvo, mi kao društvo moramo smatrati gojaznost bolešću, biološkim problemom, a ne moralnim nedostatkom. To je moj prvi savet”, istakao je Grunvald.
