Pronalaženje materice za iznajmljivanje u Kolumbiji jednostavno je kao prodaja ili kupovina polovnog automobila preko interneta.
Praksa je relativno uobičajena u ovoj zemlji – mnoge mlade žene smatraju da nemaju drugog izbora da bi sastavile kraj s krajem.
“Iz Bogote sam, iznajmljujem matericu.”
Ovo je oglas mlade Kolumbijke u jednoj javnoj grupi na Fejsbuku, a njena poruka nije neuobičajena.
Meri, dvadesetdvogodišnja Venecuelanka koja danas živi u Kolumbiji, jedna je od žena koje već mesecima nude matericu preko interneta namenjenu roditeljima širom Južne Amerike.
Prodaja putem interneta
Kao i kod većine žena koje se oglašavaju na platformama, njen motiv je uglavnom finansijske prirode.
“Započela sam s ovim kad sam se rastala od partnera. Bili smo zajedno skoro pet godina i imam dvoje dece.
“I zato ovo radim da bih pomogla nekom paru da dobije dete, ali više da bih sebi pomogla ekonomski.”
Meri je prvi put čula za surogat majčinstvo na podkastu, ali nije mnogo razmišljala o njemu sve dok se njena situacija nije promenila.
U kombinaciji sa porastom troškova života i sve većom finansijskom neizvesnošću, to je odjednom postala primamljiva opcija.
Neke žene naplaćuju 12.000 dolara, a neke svega 4.000.
Meri nije bila sigurna koliko treba da naplati.
Videla je da cene variraju od 8.000 do 40.000 dolara, tako da se na kraju odlučila za ponude od 10.000 do 12.000 dolara.
“To bi mi pomoglo da komotno krenem sa decom ispočetka.”
Posao koji cveta
Lucija Franko, novinarka u Kolumbiji koja istražuje ovu kontroverznu poslovnu granu, rekla je da je bila šokirana kad je saznala koliko je lako pronaći iznajmljivačice i pojedince koji traže ponude.
“Nisam ni sanjala da to može da funkcioniše tako otvoreno.
“Kad vidite ovaj broj oglasa na društvenim mrežama kao što je Fejsbuk od žena koje su veoma siromašne i iznajmljuju materice jer je to jedini način da zarade za život, šokirate se. Bilo je jako jeftino.”
Surogat majčinstvo je legalno u ovoj južnoameričkoj zemlji mada nije regulisano i cveta na osnovu ilegalne prakse.
Kolumbijsko ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite je u pisanom saopštenju kao odgovoru na BBC-jev zahtev za komentar priznalo da postoji pravna rupa.
Ono kaže: “Vlada trenutno radi na nacrtu zakona kojim bi se kontrolisalo surogat majčinstvo preko materice.”
Ministarstvo potvrđuje da finansijska pitanja i ograničenja trenutno uglavnom određuju same klinike za plodnost zbog odsustva pravne regulative.
Ne vodi se, na primer, zvanična evidencija surogat majki ili koliko puta su uradile zahvat.
Franko kaže da ovo odsustvo regulative ugrožava i majku i bebu – što surogat majke čini ugroženim od kršenja ljudskih prava.
Govoreći za list El Pai, bivši kongresmen Santjago Valensija rekao je da se surogat majke često zlostavljaju i zatvaraju u stanove koje iznajmljuju agencije da bi ih kontrolisale tokom čitave trudnoće.
BBC se obratio klinikama koje učestvuju u ovoj praksi, ali nije dobio nikakav odgovor.
Budući da je ova praksa zabranjena u mnogim evropskim zemljama, agencije i klinike u Kolumbiji odgovaraju strancima često željnim da iznajme matericu uz što manje prateće papirologije.
Opcije surogat majčinstva
Postoje dve opcije surogat majčinstva u Kolumbiji.
Žene mogu da nemaju genetske veze sa embrionom – one samo nose oplođenu jajnu ćeliju – ili mogu da doniraju vlastitu jajnu ćeliju i nose u sebi embrion putem veštačke oplodnje.
Kad se surogat majka porodi u Kolumbiji, u krštenici mora da stoji njeno ime.
Međutim, česta su podmićivanja.
Mnogi plaćaju klinikama i lekarima da umesto toga u krštenicu upišu imena roditelja koji su kupili bebu.
Ime biološke majke nikad se neće pojaviti u krštenici ili bilo kakvoj drugoj evidenciji.
Upitano u vezi sa navodnim birokratskim rupama u izdavanju krštenica, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite priznalo je da je vlada zabrinuta zbog toga.
“Podaci koji se unose u krštenicu moraju da odgovaraju osobi koja je iznela trudnoću do kraja i porodila se, u skladu sa regulativom perinatalne zdravstvene zaštite.”
I Meri razmišlja o podmićivanju medicinskog osoblja.
To proces čini jeftinijim, lakšim i bržim za par koji kupuje bebu i nosi je sa sobom u svoju zemlju, jer ne mora da prolazi kroz normalan proces usvajanja.
I, prema Merinom mišljenju, takva ponuda je primamljivija.
Njoj nije važno odakle su roditelji, već samo želi da ponudi usluge surogat majčinstva potencijalnom paru i “pomogne nekom ko to zaista želi i bori se da to ostvari”.
Marketing
Pronalaženje ponuda nije teško; ima mnogo da se bira u svakoj Fejsbuk grupi koja nudi poseban region ili specifični zahtev.
Čim uđete u grupu, dočekuje vas bujica predloga:
“Iznajmljujem matericu. 22 godine. Nemam decu.”
“Želim da pomognem porodici da ostvari svoje snove, zdrava sam, nemam poroka.”
“Iznajmljivači iz Ekvadora, molim vas pišite mi u inboks, bolje je ako možete da putujete u SAD.”
Neke objavljuju slike svoje dece da pokažu potencijal karakteristika koje bi budući roditelji mogli da traže: “Moja ćerka ima svetoplave oči. Još fotografija dostupno na zahtev.”
Poslednjih godina pokretane su razne inicijative za regulisanje ove oblasti.
Članovi Kongresa iz različitih političkih stranaka, kao što je Demokratski centar, podneli su 16 predloga zakona Kongresu da surogat majčinstvo postane legalno samo kad nije iz dobiti – kao u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nijedan od ovih predloga zakona nije otišao dalje od prve rasprave.
U septembru 2022. godine, kolumbijski Ustavni sud naložio je Kongresu da reguliše surogat majčinstvo, istakavši stalne probleme koji prate ovu praksu i dao je Kongresu rok od šest meseci da to učini.
Do sada nije usvojen još nijedan zakon, mada se radi na njegovom nacrtu.
Svrha zakona je da “definiše parametre koji regulišu suroga majčinstvo preko materice za trudnoću, između ostalog, što se tiče zdravstvene nege i kliničkog procesa, vrste sporazuma između strana, odnosa sa detetom i zaštite surogat majke…”.
Franko tvrdi da je regulisanje ove problematične oblasti prvi i ključni korak za izlaženje na kraj sa njenim ogromnim rastom kako bi se zaštitile ugrožene žene prisiljene na iznajmljivanje.
Iznajmljivanje materice radi preživljavanja
A opet, ova praksa je mnogo šira od Kolumbije ili čak Južne Amerike.
Zastupljena je svuda u svetu.
Oni koji traže materice za iznajmljivanje u zemljama u kojima je ova praksa ilegalna naići će na brojne prepreke – čak i ako je surogat majka u zemlji u kojoj je to legalno, birokratija koja prati nošenje bebe kući ume da bude komplikovana.
U Kolumbiji je to lakše jer ima manje pravnih prepreka i u krštenicu se često unose imena budućih roditelja.
Surogat majčintvo ume da bude zahvalan poduhvat za žene koje žele da pomognu onima koji ne mogu da imaju vlastitu decu.
Mnoge to rade iz ličnog ispunjenja – ne radi dobiti.
Danijela iz Čilea je rekla da iznajmljuje matericu da bi “pomogla porodici da ostvare svoj san i postanu roditelji. Majčinstvo je zaista nešto posebno i ja želim da budem deo toga.”
Ali u Kolumbiji, Meri, baš kao i hiljade drugih žena, iznajmljuje matericu da bi preživela.
Izvor: BBC News na srpskom
