Brajant je stradao u nesreći u padu helikoptera u kojoj je stradala i njegova ćerka Đana, te još šest osoba.
Bila je gusta magla i loša vidljivost, ali uprkos tome, pilot je odlučio poleti, iako nije smeo.
Istražitelji su objavili izveštaj nesreće koji sadrži 600 stranica, a u njemu piše da je pilot Ara Zobajan poletdo prema oblacima, što je zabranjeno, a bio je i dezorijentisan zbog čega nije mogao da normalno sleti, a helikopter nije imao nikakav mehanički kvar.
Krivicu za nesreću snosi i kontrola leta jer je navodno jedan zaposleni koji je završio sa smenom, zaboravio da kaže kolegi da bi helikopter, u kojem se nalazio Brajant, trebalo da poleti.
Također, utvrdili su da je pilot morao da ide u visinu kako bi se izvukao iz magle, a ne prema levo, što je on uradio.
Brajant je redovno putovao helikopterom tokom i nakon NBA karijere, najčešće kako bi izbegao čuvenu saobraćajnu gužvu u Los Anđelesu.
Helikopter Sikorsky S-76 s kojim su stradali u nesreći, Kobe je koristio i kada je išao na poslednju utakmicu za Lejkerse 2016. godine.
Emotivan oproštaj Majkla Džordana
“Slavlje života” – tako je nazvana komemoracija u Stejpls centru za gotovo 20.000 ljudi, a da je bilo još toliko mesta, još toliko karata bi se i rasprodalo.
Prisustvovale su mnogo slavne ličnosti, a u centru pažnje je pre svih bio Majkl Džordan.
“Imati Kobija bilo je kao imati maloga brata. Znate, ono, oni vam ulaze u ormar, uzimaju igračke… Naporni su. Tako je i mene Kobe znao zvati u dva, tri sata ujutro. Pričati o košarci, pitati o radu nogu, driblinzima, trikovima. Hteo je biti najbolji košarkaš koji je mogao biti, a ja sam mu hteo biti najbolji stariji brat koji sam mogao biti“, rekao je uplakani Džordan.
Nakon njega na pozornicu je došao Šakil O'Nil s kojim se Kobi često tokom karijere i sukobljavao.
“Kobe, obećava da ću učiti tvoje kćerke svim tvojim potezima. Ali, osim toga, obećavam da ih neću učiti svojim slobodnim bacanjima”, rekao je Šek i nasmejao 20.000 prisutnih.
U Stejpls centru bilo je 35.000 crvenih ruža postavljenih oko pozornice koja se nalazila na centru terena.
Osim toga, navijači su došli delom u crnini, a delom u zlatno-ljubičastim kombinacijama, zaštitnim bojama LA Lejkersa za koje je Kobe odigrao celu svoju karijeru.
Tri godine nakon smrti stvari su se polako umirile, a legendarni dresovi s brojem 24 i 8 nikada neće biti zaboravljeni.
Dugih 20 godina u zlatno plavom dresu, 33.643 poena, pet titula i “Mamba mentalitet”.
