Tim naučnika predvođen egiptologom dr Saharom Salim, profesorkom radiologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kairu, zaključio je da su mumificirani dečak i njegova porodica bili bogati i pripadali višim slojevima društva, jer je njegovo telo krasilo 49 dragocenih amajlija.
„Mnoge su bile izrađene od zlata, a pojedine od poludragog kamenja, pečene gline ili fajansa, takođe jedne vrste pečene gline. Njihova svrha je bila da zaštite telo i da mu daju vitalnost u zagrobnom životu“, objašnjava profesorka Salim.
Tim istraživača je mumiju nazvao „Zlatni dečako“. Prvi put je otkrivena 1916. godine na groblju koje se koristilo od 332. pre nove ere do 30. pre nove ere u Nag el Hasaju u južnom Egiptu. Do sada je ovaj artefakt stajao neistražen u podrumu egipatskog muzeja u Kairu.
Kompjutersko „odmotavanje“ mumije
Profesorka Salim i njen tim koristili su kompjuterizovano tomografsko skeniranje (CT skeniranje) u nameri da „digitalno odmotaju posmrtne ostatke i ne oštete mumiju“.
Posmrtni ostaci „Zlatnog dečaka“ su bili smešteni u dva kovčega. Spoljašnji je bio jednostavan i na sebi je imao ispis na grčkom, dok je unutrašnji drveni sarkofag bio išaran i imao pozlaćeno lice.
Kovčezi u koje je bila smeštena mumija
Skeniranjem mumije istraživači su otkrili 49 amajlija različitog dizajna, uključujući zlatni jezik u ustima i zlatnog skarabeja u srcu dečaka. Stari Egipćani su verovali da ove amajlije pomažu prelazak u zagrobni život.
Profesorka Salim navodi da su amajlije bile „lepo stilizovane u jedinstvenom rasporedu u tri reda između zavoja i unutar tela mumije. Unutra su se našli Horusovo oko, skarabeja, amulet horizonta, placenta, Izidin čvor i druge amajlije.“
Istaživači procenjuju, na osnovu stepena fuzije kostiju u njegovom skeletu i na osnovu odsustva umnjaka, da je dečak bio star oko 14 ili 15 godina.
„Zlatni dečak“ je bio stranac
Zahvaljujući naprednim mogućnostima tomografskog skeniranja, istraživači su utvrdili da dečak nije bio obrezan.
Pravilno raspoređene amajlije u tri niza
Prema rečima stručnjaka, ovo se relativno retko susreće kod mumija i ukazuje da tinejdžer možda nije bio Egipćanin, što bi moglo da potkrepi tvrdnje da su i stranci mogli da budu mumificirani.
Komentarišući studiju, profesorka Salima Ikram, šef Katedre za egiptologiju na Američkom univerzitetu u Kairu, napominje da: „To što dečak nije bio obrezan je zanimljiv podatak jer bi nam mogao reći nešto o njegovoj etničkoj pripadnosti – Egipćani su obično bili obrezani pre 13. godine.“
Profesorka Ikram, koja nije bila uključena u studiju, pretpostavlja da su u pitanju stranci koji su usvojili egipatske običaje.
„Mogao je doći sa bilo kog mesta. Mogao je biti Nubijac, Grk, Persijanac, bilo gde iz Male Azije gde muškarci nisu obrezivani. Ono što slobodno možemo reći je da verovatno nije bio Jevrejin.“
Ona je istakla da samo najnoviji CT skenovi mogu da otkriju ovaj nivo detalja na mumificiranom telu. Ali napominje da ne bi ishitreno donosila zaključke.
Šta znače dva prsta na mumiji
Jedan od amuleta otkrivenih na snimku bio je u obliku dva prsta i postavljen je pored dečakovog penisa.
Prema Britanskom muzeju, takve amajlije predstavljaju ruku čoveka koji je balsamovao telo. Tim profesorke Salim navodi da je ova amajlija postavljena blizu reza za balsamovanje u uverenju da će to pomoći telu da se izleči u zagrobnom životu.
Ali prof. Ikram je manje sigurna u ovo tumačenje. „Amajlije sa dva prsta pojavljuju se i u drugim delovima tela. Mi zapravo ne znamo šta to predstavlja.“
„Možete to protumačiti kao ruke babice koja koristi dva prsta da izvadi sluz iz usta deteta. Prema Egipćanima, kada umreš, ponovo se rađaš. Za Egipćane je proces mumifikacije bio metamorfoza, kada od čoveka postajete božansko biće, a meso bogova je od zlata.“
Skeniranje je pokazalo da je dečak imao sandale koje su verovatno trebale da mu omoguće da izađe iz kovčega. Prema Knjizi mrtvih starih Egipćana, pokojnik je morao da nosi bele sandale da bi bio pobožan i čist pre nego što je izgovori stihove i pređe u drugi svet.
