Šta je problem sa prebrzim ispijanjem kafe i kako to može da dovede do probavnih smetnji, odgovore je dala dijetetičarka Medi Paskvarelo iz Bruklina.
Kako brzo ispijanje kafe utiče na varenje?
Prema Paskvarelo, zapremina tečnosti koju unosite definitivno može da poremeti normalan proces varenja.
„Čim počnete da pijete tečnost ili jedete hranu, receptori ukusa na vašem jeziku komuniciraju sa mozgom u kaskadi anticipativnih refleksa koji pripremaju vaše telo za obradu i varenje“, kaže ona i dodaje da „serija malih gutljaja u suštini obaveštava mozak da pijete tečnost, ukazujući mu da treba da se pripremi da apsorbuje sve hranljive materije iz te tečnosti“.
U suštini, uživanje u napitku, umesto brzom ispijanju, pomaže u pripremi vaših enzima pljuvačke, obezbeđujući da početak procesa varenja započne kako treba. Sa druge strane, brzi i veliki gutljaji mogu da ometaju uobičajene procese, piše wellandgood.com, prenosi City Magazine.
„Držanjem napitka u ustima malo duže pre gutanja, odnosno, uzimajući male gutljaje, vaša pljuvačka ima više vremena da dođe u kontakt sa tečnošću, što može da bude korisno sa gastrointestinalnog stanovišta“, kaže dijetetičarka.
Uzimanje velikih gutljaja takođe može da dovede i do aerofagije, ili gutanja previše vazduha, što može da doprinese problemima sa probavom.
„Aerofagija može da ima neprijatne simptome kao što su nadimanje, gasovi, mučnina, podrigivanje ili bol,“, kaže Paskvarelo.
Ona takođe kaže da ovaj proces nudi dodatne implikacije za pića koja sadrže stimulanse poput kafe ili depresante poput alkohola, jer će brzina kojom ih konzumirate uticati na to koliko brzo ove supstance dospevaju u vaš krvotok.
Da li sporije ispijanje kafe može da smanji probavne smetnje?
„Na osnovu našeg razumevanja celokupnog procesa varenja, razumno je očekivati da će polako pijuckanje kafe u toku jednog sata,recimo, u poređenju sa ispijanjem hladnog napitka ili kratkog espresa u jednom potezu, dovesti do sporije pojave bilo kakvih simptoma“, kaže Paskvarelo.
Takvi simptomi podrazumevaju probavne neprijatnosti, ali i nervozu i povećan broj otkucaja srca.
Paskvarelo napominje da nedostaju istraživanja koja ukazuju na idealno vreme u kojem bi trebalo da popijete šoljicu kafe da biste zaobišli neželjene nuspojave.
Međutim, ona ističe vremenski okvir koji može biti od koristi na nekoliko načina.
„Rekla bih da ćete verovatno iskusiti najbolju ravnotežu umanjivanja neželjenih efekata, a istovremeno obezbediti da šolja kafe i dalje bude dobrog ukusa ako je popijete u roku od 15 do 30 minuta“, objašnjava ona.
Ako čekate mnogo duže od toga, Paskvarelo kaže da ukus vaše kafe možda neće biti tako dobar, jer ulja užegnu kako se kafa hladi. Ona upozorava da produženo izlaganje površini vaših zuba, preko zašećerenih kafa i sličnih zaslađenih kofeinskih pića, „može da poveća rizik od negativnih efekata bakterijske proliferacije poput karijesa“.
Kako da ograničite probavne tegobe zbog kafe?
Da bi se obezbedilo da se vaš unos kafe slaže sa vašim varenjem i zdravljem u celini, Paskvarelo daje nekoliko saveta koji prevazilaze računanje o brzini i zapremini ispijanja kafe:
Pokušajte da sačekate malo pre nego što popijete prvu jutarnju kafu
Nivo kortizola je na svom vrhuncu do 30 minuta nakon buđenja, kaže Paskvarelo, a ispijanje kafe kada su vaši hormoni stresa najviši može da znači loše vesti i za vaše nerve i za varenje.
„Visoki nivoi kortizola potiskuju varenje kao deo reakcije tela na borbu ili beg, tako da kasnije možete da inhibirate pravilno varenje tako što ćete povećati nivoe kortizola“, kaže Paskvarelo.
Imajući to na umu, ona savetuje da sačekate najmanje 45 minuta do sat vremena pre nego što počnete da uživate u prvim, sporim gutljajima kafe nakon što ustanete iz kreveta.
Pijte kafu uz hranu
Ona takođe podseća da ispijanje kafe na prazan želudac može da izazove brojne štetne efekate u vašem digestivnom traktu poput mučnine, sindroma iritabilnog creva i grčeve i nervnom sistemu poput anksioznosti i ubrzanog rada srca.
Dok neki ljudi mogu da uživaju u činjenici da kofein brže deluje na prazan želudac, oni sa gore pomenutom osetljivošću bolje je da piju kafu uz obrok ili užinu.
Pazite na dodatke koji mogu da izazovu probleme sa varenjem
Čak i ako dobro prihvatate kofein, možda nećete moći da kažete isto o dodacima za kafu.
„Jedan od velikih razloga zbog kojih kafa može posebno da uznemiri sistem za varenje je taj što je konzumiramo sa velikim količinama mlečnih proizvoda i šećera“, napominje Paskvarelo. Ona kaže da ovi dodaci mogu da budu pravi krivci zašto vam se stomak buni, a ne sam kofein.
Međutim, neki dodaci mogu da pomognu u procesu varenja kod osetljivih osoba jer je kafa veoma kisela.
„Dodavanje male količine tople vode vašoj kafi može da smanji njenu kiselost“, kaže Paskvarelo.
Ispostavilo se da prstohvat sode bikarbone takođe može da ima dobar efekat. Ona takođe preporučuje da se odlučite za hladni napitak ili espreso, kao i tamnije pečenu kafu u odnosu na svetliju, jer su često manje kisele od standardnih filtriranih napitaka.
Uskladite unos kafe sa rasporedom spavanja
Ispijanjem više šoljica kafe u kraćem vremenskom okviru, umesto u toku nekoliko sati tokom dana, „započećete i proces uklanjanja kafe iz svog sistema u kraćem vremenskom okviru“, kaže Paskvarelo.
Skraćivanje ukupnog perioda u kom pijete kafu može da ublaži probleme sa varenjem i mogućnost da kofein sabotira vaše planove za kvalitetan san. Na kraju, kofein i san nisu idealan spoj, a miran san podržava zdravo varenje.
Izvor: N1
