Ali 20-godišnja Avganistanka nije mogla da prkosi talibanskim vladarima svoje zemlje. Oni nisu samo zabranili sve sportove za žene i devojke, već su aktivno zastrašivali i maltretirali one koji su nekada igrali, često ih plašeći da čak i privatno vežbaju, kažu Nura i druge žene.
Nura je ostala razbijena. “Više nisam ista osoba”, rekla je. “Od kada su talibani došli, osećam se kao da sam mrtva.
Nekoliko devojaka i žena koje su se nekada bavile raznim sportovima rekli su za Asošijeted pres da su bili zastrašeni od talibana posetama i telefonskim pozivima koji su ih upozoravali da se ne bave svojim sportom. Žene i devojke su govorile pod uslovom da ostanu anonimne zbog straha da će se suočiti sa daljim pretnjama.
Pozirali su AP fotografu za portrete sa opremom sportova koje su voleli. Svoj identitet su sakrili burkama, sveobuhvatnim ogrtačima i kapuljačom koji potpuno pokrivaju lice, ostavljajući samo mrežicu da se vidi. Obično nisu nosili burku, ali kažu da to ponekad rade i sada kada izađu napolje i žele da ostanu anonimni i izbegnu uznemiravanje.
Od njihovog preuzimanja Avganistana u avgustu 2021., talibani su zabranili devojčicama da pohađaju srednjuškolu. Prošlog meseca su naredili da se sve žene izbace i sa univerziteta.
Talibani zahtevaju od žena da pokriju kosu i lice u javnosti i zabranjuju im da idu u parkove ili teretane. Oni su ozbiljno ograničili sposobnost žena da rade van kuće i nedavno su zabranili nevladinim organizacijama da zapošljavaju žene, korak koji bi mogao da osakati vitalni protok pomoći.
Čak i pre talibana, ženski sport je bio protiv mnogih u avganistanskom duboko konzervativnom društvu, što se smatralo kršenjem ženske skromnosti i njihove uloge u društvu. Ipak, prethodna, međunarodno podržana vlada imala je programe koji su podsticali ženske sportske i školske klubove, lige i nacionalne timove za žene u mnogim sportovima.
Mushvanai, portparol Talibanske sportske organizacije i Nacionalnog olimpijskog komiteta, rekao je da vlasti traže način da ponovo pokrenu sport za žene izgradnjom zasebnih sportskih objekata. Ali nije dao vremenski okvir i rekao je da su za to potrebna sredstva. Talibanske vlasti su više puta davale slična obećanja da će dozvoliti devojčicama od 7. razreda i više da se vrate u školu, ali to još uvek nisu učinile.
Nura se čitavog života suočavala sa otporom dok je pokušavala da se bavi sportom.
Odgajan u siromašnom okrugu Kabul od strane roditelja koji su emigrirali iz provincije, Nura je počela da igra fudbal zajedno sa lokalnim dečacima na ulici. Kada je imala devet godina, primetio ju je trener i, na njegov podsticaj, ušla je u omladinski tim devojaka.
Tajila je sa 13 godina proglašena za najbolju fudbalerku u svojoj starosnoj grupi, a njena fotografija i ime emitovani su na televiziji.
“Širom sveta, kada devojka postane poznata i njena slika se prikaže na TV-u, to je dobar dan za nju i ona je na vrhuncu sreće”, rekla je ona. “Za mene je taj dan bio veoma gorak i početak gorih dana.”
Besna, majka ju je tukla, vičući da ne sme da igra fudbal. Nastavila je da igra u tajnosti, ali je ponovo otkrivena kada je njen tim osvojio nacionalno prvenstvo, a njena fotografija je bila u vestima. Opet ju je majka tukla.
Ipak, iskrala se na ceremoniju dodele. Rasplakala se na sceni dok je publika navijala.
“Samo sam ja znala da plačem zbog usamljenosti i teškog života koji sam imala”, rekla je.
Kada je saznala, majka joj je zapalila fudbalsku uniformu i cipele.
Nura je odustala od fudbala, ali se onda okrenula boksu. Njena majka je na kraju popustila, shvativši da ne može da je spreči u sportu, rekla je.
Onog dana kada su talibani ušli u Kabul, rekla je, njen trener je nazvao njenu majku i rekao da Nura treba da ode na aerodrom da bude izvedena iz zemlje. Nura je rekla da njena majka nije dostavila poruku jer nije želela da ode. Kada je saznala za poruku – prekasno da bi pobegla – Nura je rekla da je posekla zglobove i da je morala da bude odvedena u bolnicu.
“Svet je za mene postao mračan”, rekla je.
Tri meseca kasnije, neko ko se predstavio kao pripadnik talibana nazvao je porodicu i pretio joj. “Govorili su, zašto se baviš sportom? Sport je zabranjen”, priseća se ona.
Prestravljena, napustila je Kabul, prerušivši se u svoju burku da bi otputovala u rodni grad svoje porodice. Na kraju se vratila, ali je ostala u strahu.
“Čak i da mi je život bio težak, nekada sam imala poverenja u sebe i znala sam da uz trud mogu da radim šta želim”, rekla je ona, pa dodala: “Sada više nemam mnogo nade”, preneo je AP.
