Nino Čeruti
Pionir italijanske mode Nino Čeruti bio je ključna figura u međunarodnoj modnoj industriji, poštovan i poznat po svojoj eleganciji i ljubaznosti. Preminuo je 15. januara usled komplikacija posle operacije, u 92. godini.
Nino Čeruti je došao na čelo porodične firme za proizvodnju vune, koju je osnovao njegov deda 1881. godine, posle prerane očeve smrti. Oslanjajući se na iskustvo u proizvodnji odličnih tkanina Čeruti se kasnih pedesetih upustio u proizvodnju odeće.
Njegova prva muška kolekcija „Hitman“, prikazana je 1957. godine i smatrana je revolucijom u muškoj modi tog vremena. Smatra se da je ideja sportske elegancije potekla od njega. „Čeruti“ linija muške odeće pokrenuta je 1967. godine, a prvi butik otvoren je iste godine u Parizu, gde je preselio sedište kompanije kako bi bio bliže međunarodnoj modnoj prestonici.
Poznati Đorđo Armani je bio student kod Nina Čerutija i tvrdio je da je uz njega istančao ukus za finoću odeće, i shvatio važnost sveobuhvatne vizije, kao dizajnera i preduzetnika. „Gospodin Nino je bio pronicljiv posmatrač, imao je pravu radoznalost i sposobnost da se usudi i uđe u poduhvate“, rekao je Armani.
Godine 1978. kuća „Čeruti“ je ušla i u svet finih mirisa, a u osamdesetim započinje saradnju sa svetom filma. Od filma Boni i Klajd, Zgodne žene, do Niskih strasti, brend „Čeruti“ je dizajnirao odeću za brojne glumce, među kojima i za Majkla Daglasa, Džeka Nikolsona, Toma Henksa, Brusa Vilisa, Šeron Stoun, Džuliju Roberts, Roberta Redforda, Harisona Forda, Ala Pačina i Žana Pola Belmonda.
„Čeruti“ je 1994. godine bio zvanični dizajner Skuderije Ferari.
Manfred Tjeri Mugler
Francuski modni dizajner, Manfred Tjeri Mugler, kreativni direktor i kreativni savetnik modne kuće „Mugler“, preminuo je 24. januara 2022. u 74. godini.
Sedamdesetih godina, na početku karijere, Mugler je dizajnirao prepoznatljiv i upečatljiv izgled Grejs Džons, Dejvida Bouija i Dajane Ros. Devedesetih radi odevne kombinacije za muzički spot Džordža Majkla Tu fanki, a haljina Demi Mur iz filma Nepristojna ponuda iz 1993. godine, koja je dobila epitet „najpoznatije haljine devedesetih“, takođe je njegova kreacija.
Dvehiljaditih Muglerov vintidž dizajn je doživeo značajan preporod među slavnim ličnostima, uključujući Lejdi Gagu, koja nosi njegov model u muzičkom spotu za pesmu Telefon, i Kardi Bi, koja je postala njegova bliska prijateljica i vrlo često je nosila njegove vintidž kreacije kako na crvenom tepihu, tako i u muzičkim spotovima.
Takođe je dizajnirao kostime za Bijonse i njenu svetsku turneju i tako je njegov brend postao jedan od najpoželjnijih luksuznih brendova za potrošače generacije Zet, prema istraživanju Tinejdž Voga.
Godine 2019. napravio je jednokratni dizajn za Kim Kardašijan koji će nositi na Met Gala događaju. Iste godine Muzej lepih umetnosti u Montrealu (MMFA) pripremio je izložbu „Thierry Mugler: Couturissime” posvećenu njemu.
Isi Mijake
Legendarni japanski dizajner Isi Mijake (Issey Miyake) preminuo je 5. avgusta 2022. godine, u 85. godini. Imao je sedam godina kada su Amerikanci bacili atomsku bombu na Hirošimu, njegov rodni grad.
Studirao je grafički dizajn na Univerzitetu u Tokiju, a po završetku studija odlazi u Pariz i počinje da radi za Gaja Laroša i Ibera de Živanšija. Posle toga se vraća u Tokio i 1970. osniva sopstvenu kompaniju.
Svoju priču u svetu mode počinje početkom osamdesetih kada se predstavlja na evropskim modnim pistama. Poznat po inovativnim stilovima i parfemima sa njegovim potpisom, Mijake je izgradio svetski modni brend, koji je voleo i čuveni lider kompanije „Epl“ Siv Džobs. Upravo on je dizajnirao Džobsove crne rolke koje su postale njegov zaštitni znak.
Mijake je 2004. godine svoj dizajnerski studio preimenovao u laboratoriju u želji da potpuno preobrazi način na koji doživljavamo modu, a svoje kreacije je sa modne piste preselio u galerije.
Voleo je da kombinuje „nespojive“ materijale, pa su na njegovim komadima jednako zastupljeni najlon i silikon, kao i tradicionalni kineski papir za kišobrane.
Renato Balestra
Krajem godine, 27. novembra, preminuo je Renato Balestra, doajen italijanske mode u svom domu u Rimu u 99. godini.
Rođen u Trstu, Renato Balestra je odrastao uronjen u srednjoevropsko kulturno okruženje. U porodici arhitekata i inženjera isticao se svojim umetničkim duhom, a u slobodno vreme zanimao se za slikarstvo, muziku i scenografiju.
Njegova karijera u modi počela je gotovo slučajno, kada su prijatelji poslali jednu od njegovih skica u Italijanski modni centar (Centro Italiano della Moda). Pozvan je da učestvuje na reviji visoke mode, a do 1953. postigao je toliki uspeh da je prekinuo studije i završio šegrtovanje u ateljeu Jole Venecijani.
Smatran „modnim slikarom“, Balestra je iskoristio svoj umetnički duh da stvori sinergiju sa italijanskom visokom modom, koju je duboko transformisao tokom decenija.
Do sedamdesetih, bio je poznat po svom potpisu „Slika za vez“, zasnovanom na originalnoj upotrebi materijala i stvarnom slikanju na tkaninama bilo koje vrste. Njegovo prezime takođe je povezano sa posebnom bojom – Balestra plavom.
Zbog strasti prema filmskoj i pozorišnoj umetnosti počeo je da kreira odeću za Avu Gardner u filmovima Bosonoga kontesa i Sunce se ponovo rađa, Đinu Lolobriđidu u Najlepšoj ženi na svetu, Sofiju Loren u ostvarenju Sreća biti ženom, Kendis Bergen u Avanturistima…
Kreirao je kostime i za Rosinijevu operu Pepeljuga, koja je gostovala i na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu 1998. godine.
U Svečanoj sali Skupštine Grada Beograda 2013. godine organizovao je reviju za pomoć deci bez roditeljskog staranja i prikazao najnoviju kolekciju kojom je takođe zatvorio Nedelju visoke mode u Rimu.
Njegovo ime postalo je jedan od sinonima za modnu industriju, a dobitnik je svih međunarodnih priznanja u svetu mode.
Vivijen Vestvud
Vivijan Vestvud, modna dizajnerka, politička aktivistkinja i feministkinja, volela je da šokira javnost i sama je tvrdila da svaka njena kolekcija nosi određenu poruku i da priča određenu priču, sa određenim ciljem. Preminula je 29. decembra u 82. godini u svom domu u Londonu.
Posle karijere nastavnice likovnog u osnovnoj školi, Vivijen Vestvud zajedno sa Malkomom Meklarenom, svojim tadašnjim suprugom, 1971. godine otvara butik „Let it Rock”, koji je kasnije menjao imena u „Sex”, „Too Fast To Live Too Young To Die”, „Seditionaries”, a sad se zove „World Ends”.
U prvoj polovini sedamdesetih kada je Meklaren postao menadžer pank benda „Seks pistolsi“, njegivu članovi nose modele Vivijen Vestvud kojima je promovisali novi modni pravac inspirisan bajkerima, prostitutkama i fetišizmom, koji je podrazumevao nošenje psećih ogrlića, mnoštvo lanaca, zihernadli, delova vojničkih uniformi, rajsferšlusa, razreza.
Svoju prvu kolekciju „Pirati“ predstavila je u Londonu, a dve godine kasnije se pojavila i na Nedelji mode u Parizu, kao prva britanska dizajnerka, posle Meri Kvant, koja je dobila priliku da se pojavi na tom događaju. Početkom devedesetih, više se okreće visokoj modi.
Vivijen Vestvud je u svojoj kolekciji „Portret“ standardizovala model cipela koje imaju štikle visoke 22,86 centimetara i platformu od 10,16. Njene indigo čizme iz kolekcije “Westwood's Anglomania” izložene su u Muzeju Viktorija i Albert.
Iako je odlikovana jednim od najviših britanskih priznanja, ona je veliki deo karijere provela boreći se protiv establišmenta. Poznata je i po svojoj hrabrosti i otvorenosti da glasno kaže šta misli.
