Od malih simbola do čitavih “rukava”, tetovaže su danas svuda. Iza njih često stoje lična priča i ljubav prema umetnosti, ali ono što se ne vidi jeste način na koji telo reaguje na mastilo koje ostaje u koži godinama. Nauka tek sada počinje da razume šta se zapravo dešava kada igla ubrizga pigment u organizam, a izgleda da efekat zavisi od više faktora, poput veličine i boje tetovaže.
Nakon tetoviranja, mastilo ne ostaje samo tamo gde je ubrizgano. U dermisu – sloju kože ispod površine – čestice pigmenta odmah postaju “sumnjive” za imuni sistem. Organizam ih prepoznaje kao stranu materiju i pokušava da ih ukloni, ali te čestice su prevelike da bi bile potpuno eliminisane, pa ostaju “zarobljene” u ćelijama kože i upravo zato su tetovaže trajne.
Ipak, tu se proces ne završava – istraživanja pokazuju da deo tih čestica može da putuje kroz limfni sistem i da se nakuplja u limfnim čvorovima, to jest ključnim centrima imunološke odbrane. Još uvek nije do kraja jasno šta to znači na duže staze, ali sama činjenica da se pigmenti zadržavaju u ovim strukturama otvara važna pitanja o dugoročnom uticaju na zdravlje.
Razlog za dodatnu zabrinutost leži u sastavu mastila, jer to nisu “samo boje”, već složene hemijske mešavine. Pored pigmenata, tu su tečni nosači, konzervansi i različite nečistoće. Mnogi od tih pigmenata prvobitno su razvijeni za industriju za auto-lakove, plastiku ili štamparske tonere, a ne za ljudsku kožu, što je još jedan faktor koji treba uzeti u obzir.
U nekim bojama nalaze se tragovi teških metala poput nikla, hroma, kobalta, pa čak i olova. Ove supstance su poznate po tome što mogu da izazovu alergijske reakcije i pojačaju osetljivost imunog sistema. Azo boje, koje se inače koriste u tekstilu i plastici, mogu se pod određenim uslovima – na primer pod uticajem sunčeve svetlosti ili tokom laserskog uklanjanja tetovaža – razgraditi u supstance povezane sa genetskim oštećenjima i kancerogenim efektima u laboratorijskim uslovima.
Zanimljivo je da boja tetovaže igra veliku ulogu. Crveni, žuti i narandžasti pigmenti češće se povezuju sa alergijskim reakcijama i hroničnim upalama. To je delom zbog metalnih soli i specifičnih pigmenata koji se vremenom mogu raspadati u potencijalno štetne supstance.
Sam proces tetoviranja takođe aktivira imuni sistem. Novija istraživanja pokazuju da imune ćelije apsorbuju mastilo, a kada te ćelije vremenom odumru, oslobađaju signale koji održavaju imuni sistem “budnim”. To može dovesti do upale u limfnim čvorovima koja traje i do nekoliko nedelja, pa čak i meseci.
Postoje i naznake da tetovaže mogu uticati na način na koji telo reaguje na vakcine. Uočeno je da prisustvo mastila u koži može izmeniti imunološku signalizaciju – sistem komunikacije između ćelija – što u nekim slučajevima dovodi do slabijeg odgovora na određene vakcine.
Kada je reč o ozbiljnijim bolestima, trenutno ne postoje čvrsti dokazi koji direktno povezuju tetovaže sa rakom kod ljudi. Ipak, laboratorijske studije i istraživanja na životinjama ukazuju da određeni pigmenti, posebno kada se razgrade pod uticajem svetlosti ili lasera, mogu stvoriti toksične nusproizvode. Problem je u tome što se mnoge bolesti razvijaju decenijama, pa je ove rizike teško direktno pratiti.
Najčešće i najbolje dokumentovane reakcije su ipak alergije i hronične upale. Crveno mastilo je posebno poznato po tome što može izazvati svrab, otok i pojavu granuloma – malih čvorića koji nastaju kada imuni sistem pokušava da “izoluje” nešto što ne može da ukloni. Ove reakcije se ne moraju javiti odmah – ponekad se pojave tek nakon nekoliko meseci ili godina, često nakon izlaganja suncu ili promene u imunološkom statusu.
Jedan od većih problema je i regulativa. U mnogim delovima sveta, mastila za tetoviranje nisu strogo kontrolisana kao kozmetika ili medicinski proizvodi, a proizvođači ne moraju uvek da otkriju sve sastojke, prenosi “Sajens alert”.
Iako za većinu ljudi tetovaže neće izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, važno je razumeti da one nisu potpuno bezazlene. Svaka tetovaža znači dugoročan kontakt organizma sa supstancama koje nisu prirodno predviđene da ostanu u telu, a kako tetovaže postaju veće, brojnije i složenije, povećava se i ukupno “hemijsko opterećenje”. U kombinaciji sa starenjem, izlaganjem suncu ili laserskim uklanjanjem, to može imati posledice koje nauka tek treba u potpunosti da razjasni.
